Na teritoriji delovanja PSSS Niš u zasadu
vinove loze i kupine registrovano je povećano prisustvo azijske voćne
mušice (Drosophila suzukii).
Prvi ulov imaga azijske voćne mušice
registrovan je 13.09.2016. u zasadu kupine i vinove loze.
Azijska voćna mušica Drosophila suzukii je štetočina koja napada širok spektar voćnih
vrsta i napada plodove u fazi zrenja.
Ova invazivna štetočina može da pričini jako velike štete na svim voćnim
vrstama koje imaju tanku pokožicu ploda i to na jagodi, malini, kupini,
trešnji, višnji, breskvi, kajsiji, šljivi, smokvi i plodovima vinove loze.
Oštećenja na plodovima nastaju polaganjem
jaja, pri čemu ženke testerastom legalicom zasecaju pokožicu ploda u koji
polažu jaja. Iz položenih jaja larve se pile za veoma kratko vreme, zavisno od
temperature u proseku od 7 do 10 dana, a u jednom plodu može biti veći broj
larvi. Napadnuti plodovi usled ishrane larvi brzo propadaju i podložni su
truljenju.
Odrasle jedinke veličine su oko 3mm. Mužjaci
su sa tamnim pegama na prednjim krilima i dva češlja na prednjim nogama, dok
ženke imaju karakterističnu testerastu legalicu kojom zasecaju pokožicu ploda u
koji polažu jaja. Jedna ženka u toku svog životnog veka položi i do 600 jaja (u
proseku oko 400). Jaja voćne mušice su ovalna i veličine do 0,6mm, larve bele
boje i veličine do 4mm, dok su lutke veličine do 3mm i braon boje.
Na teritoriji delovanja PSSS Niš tokom cele
vegetacije vršen je monitoring i postavljane su lovne klopke u zasadima jagode,
višnje, kupine, maline i vinove loze i
13.09.2016. godine u lovnim klopkama registrovano je prisustvo imaga kao
i larve u plodovima kupine i maline, a u
bobicama grožđa nije registrovano
prisustvo larvi.
Pošto u Srbiji ne postoje registrovani
insekticidi za ovu štetočinu, proizvođačima voća se preporučuju sledeće mere
borbe:
- Masovno
izlovljavanje odraslih jedinki postavljanjem velikog broja klopki (atraktant:
150ml crvenog vina + 150ml jabukovog sirćeta + nekoliko kapi deterdženta za
sudove)
-
Skraćivanje intervala branja zrelih plodova u cilju što bržeg sklanjanja sa
parcele.
- Obavezno
uklanjanje i spaljivanje zaraženih i trulih plodova, kao i higijena ivica
parcela (okolno divlje bilje može biti domaćin ovoj štetočini i predstavlja
mesto njenog umnožavanja).
- Kontrola
ambalaže i opreme za berbu.
Raspoložive mere kontrole treba sprovesti na
području celog regiona. U protivnom, ne mogu se očekivati zadovoljavajući
rezultati.
Autor: Gordana
Cvetković, spec. zaštite bilja
Izvor: Psss.rs