Visoka cena plodova i velika konkurentnost na tržištu doveli su
do ekspanzije gajenja maline i ona je sađena svuda, bez obzira što su
stručnjaci upozoravali na moguće problem u gajenju. Vrlo brzo se pokazalo da je
osnovni problem u gajenju maline izbor zemljišta i njegove fizičke i hemijske
osobine, i svaka greška prilikom biranja parcele i odabira zemljišta kasnije
nije mogla biti ispravljena i po nepisanom pravilu takvi zasadi su propali i
iskrčeni su.
Malini najviše odgovaraju zemljišta koja su duboka, rastresita,
dobro propustljiva, sa 50 do 60 % gline, plodna sa 4-5% humusa, slabo kisela pH
5,5 – 6,5, umereno vlažna, sa povoljnim vodnim, toplotnim i vazdušnim režimom,
koja sadrže o,20% N, 8-10mg P2O5 i 18 do
20 mg K2O na sto grama vazdušno suve zemlje. U malinogornjima Srbije ovakve
osobine imaju smeđa slabo kisela zamljišta, gajnjače, antropogenizirane
smonice, duboki aluvijalni i deluvijalni nanosi i šumske krčevine.
Malini ne
odgovaraju zemljišta koja su: sa više od 60% gline jer su slabo propustljiva za
vazduh i vodu; peskovita preko 70% peska jer slabo zadržavaju vodu i brzo se
ispiraju hranljive materije; sveže krčevine jer takva zemljišta su zaražena
štetnim gljivicama; jako zakorovljena naročito širokolisnim rizomskim korovima.
Zemljišta čiji je pH ispod 4,0 ne treba koristiti za podizanje zasada maline
jer je veoma otežana normalna ishrana i usvajanje pojedinih biogenih elemenata.
Autor: dipl.ing.
Jovan Milinkovic
Izvor: Psss.rs