Kompost
nastaje u procesu mikrobiološke razgradnje organske materije. Za kompostiranje
se mogu koristiti različite materije organskog porekla kao što su žetveni
ostaci, usitnjeno granje, ljuske jaja, pepeo.
Kvalitet komposta zavisi od vrste
organske materije, njene usitnjenosti, temperature i kiseonika. Kompostiranje
može dase vrši u komposterima, metalnim ili plastičnim buradimakoja moraju da
budu otvorena na dnu i da postoji drenažni sloj.
U manjim
seoskim gazdinstvima, za kompostiranje se koristi prostor ograđen daskama,
ciglom ili žicom. Na većim gazdinstvima koja raspolažu sa većom količinom
biomaterijala, kompostiranje se obavlja na većim površinama. Teren na kojem će
se formiratihumka za kompostiranje treba da je propustan za vodu, blago nagnut,
da nije direktno izložen uticaju sunca i vetra.
Postupak kompostiranja: prvo se
skine sloj zemlje gde se poređa drenažni sloj od slame, kukuruzovine, lišća
zatim se ređa sloj organskog otpada 15 - 20 cm, pa sloj zemlje debljine do 5 cm
i tako naizmenično do visine 1 - 1,5 m. Cela masa se ne sabija ili se blago
sabija. Mora biti umereno vlažna, neutralne reakcije, pa se po potrebi zaliva i
dodaje kreč.
Kompostiranje traje 3 - 12 meseci. Proces kompostiranja se može
ubrzati upotrebom mikrobioloških preparata. Završen je kada se dobije kompost
koji je jednoličan, mrvičast, lak i tamnosmeđ.
Kompost se
koristi kao organsko đubrivo za malčiranje zemljišta i proizvodnju supstrata.
Autor: Radojka
Nikolić, dipl.ing.
Izvor: Psss.rs
Fotografija: Pixabay