Priprema zemljišta i djubrenje kao mera očuvanja kvaliteta - GORDANA REHAK

  Da bi se poljoprivredne parcele dobro pripremile za jesenju i prolećnu setvu, potrebno je pristupiti obradi zemljišta veoma ozbiljno i na adekvatan način izvršiti potrebne operacije. 

  Jesenja obrada podrazumeva zaoravanje žetvenih ostataka koji ostaju posle žetve ozimih useva ili skidanjem kukuruza. To je duboka obrada zemljišta koja podrazumeva prevrtanje gornjeg sloja oranice. 
  
  Redovna obrada se može izvesti na dva načina: kao osnovna i dopunska obrada. Osnovni zadatak osnovne obrade zemljišta je, da zahvati oranični sloj do dubine nakojoj se razvija glavna masa korenovog sistema u skladu sa zahtevima useva (duboka obrada i đubrenje).Dopunska obrada podrazumeva pripremu površinskog sloja koja dopunjuje osnovnu obradu i priprema zemljište za setvu.

   Da bi se postigla što bolja i kvalitetnija obrada, jesenje oranje treba izvršiti što ranije u jesen dok je još toplo i ima vlage. Da bi naredna kultura koja se zasniva imala dovoljno hranljivih materija za postizanje dobrog kvaliteta i visokog prinosa, potrebno je izvršiti agrohemijsku analizu zemljišta odmah po skidanju useva, a pre oranja. 

  Cilj ovakve mere je planiranje unošenja organskog i mineralnog đubriva, jer adekvatna i pravilna nega parcela osim obrade podrazumeva i pravilno unošenje đubriva. Unošenje stajnjaka, odnosno organske materije i zaoravanje u jesen ima višestruke koristi, koje se ogledaju prvenstveno u povećanju biološke aktivnosti zemljišta a time i plodnosti. 

  Organska materija ima veći uticaj na celokupnu dinamiku zemljišta i sve njegove osobine koje se ogledaju kroz fizičke, hemijske i biološke karakteristike. Posebno je važna kod teških, glinovitih zemljišta, kod kojih se pri obogaćivanjem zemljišta organskim đubrivom, vrši i rastresanje oraničnog sloja, dok kod peskovitih vrši vezivanje i ujedno štiti od erozije i degradacije. Mineralizacijom unete organske materije, najčešće stajnjaka, se oslobađaju biljna hraniva i ugljen dioksid, materije neophodne za proces fotosinteze. Oslobođeni ugljen dioksid doprinosi aktiviranju hraniva iz postojeće rezerve zemljišta čime se povećava pristupačnost hraniva za biljke. Posebno je važno za fosfor koga u zemljištu ima, ali u nepristupačnom obliku za biljke, vezanom i zarobljenom, posebno u kiselim zemljištima.

  Vreme iznošenja stajnjaka na parcele ( obzirom na njegovo sazrevanje koje traje od 3-5 meseci), može biti u sva četiri godišnja doba, ali svakako treba voditi računa o gubicima koji mogu nastati kako u letnjem, tako i zimskom periodu jer zavisi od klimatskih prilika, ali i od teksture zemljišta. Veoma je važno da iznošenje stajnjaka, rasturanje i zaoravanje moraju biti sinhronizovane operacije kako bi se smanjili gubici hranljivih materija u zemljištu. Pozitivno dejstvo stajnjaka na iskorišćavanje zemljišta i prinos, može da se utvrdi posle deset i više godina njegove primene. 

  Sve ove mere treba izvoditi na pravi način kao što je i opisano, kako bi poljoprivredni proizvođači i sami osetili blagodet svoga rada.

Autor: Dipl. ing. GORDANA REHAK

Izvor: psss.rs