 |
| Додајте натпис |
Poslednjih
godina površine pod zasadima maline se šire kako na području rada PSSS
„Poljosavet“, tako i u celoj Srbiji. Velikoj expanziji ove voćne vrste doprinela je potražnja, dobra otkupna cena, brz povraćaj
uloženih sredstava. Proizvodnja maline
je godinama jedini pravi izvor prihoda mnogim porodicama Rađevine i Azbukovice,
ili dopunska zarada porodicama sa niskim primanjima.
Međutim, ljudi sade maline
i van tradicionalnih područja, na zemljištima i položajima koji nisu pogodni za
ovu voćnu vrstu. Za sadnju se koristi svakakav sadni materijal, koji ne
odgovara ni po kvalitetu ni po sortnosti. Sade se sve sorte čiji sadni
materijal dođe u ruke zainteresovanih.
Srbija je sa proizvodnjom maline u
2015.godini izbila na prvo mesto u svetu sa preko 100000 tona. Znamo da se
skoro celokupna proizvodnja ovog voća izveze i da svi od toga imamo koristi.
Stihijnim podizanjem zasada, neadekvatnom agrotehnikom, neodgovornim ponašanjem
mnogih u lancu proizvodnje i prodaje
ovog važnog proizvoda možemo izazvati
negativne posledice. Iz tih razloga važno je da svaki proizvođač, potencijalni
ili dugogodišnji da sve od sebe kako bi proizveo što kvalitetniji, bezbedniji
proizvod, postigao visoke prinose i ostvario dobar prihod.
Mi danas
na terenu imamo jedan mali broj proizvođača koji svoju proizvodnju
ukrupnjuju planskim podizanjem većih površina na pravilno izabranoj i dobro
pripremljenoj parceli, sa sistemom za navodnjavanje, protivgradnom mrežom, sa
primenom novih tehnologija primenjujući savremene trendove ishrane, zaštite,
berbe.
Na drugoj
strani, daleko veći broj proizvođača malo ulaže u svoje zasade, prinosi su sve
manji a često i kvalitet varira. Da bi ostvarili istu dobit proizvođači
proširuju površine, troše mnogo više radne snage i inputa a rezultat izostaje. Nažalost
gro takvih zasada je upravo na terenu koji ima sve predispozicije za
proizvodnju veoma kvalitetne maline.
Potrebno je podizanju zasada pristupiti
planski, pravilnim izborom parcele i položaja, pravilno pripremiti zemljište,
rezervisati i koristiti za sadnju samo kvalitetan sadni materijal. Naravno, sve
to košta, ali mogu se za sve to koristiti podsticajna sredstva: kod lokalne
samouprave, resornog ministarstva, stranih donatora. Uz primenu svih agro
tehničkih i pomotehničkih mera prinosi i kvalitet neće izostati.
Svi zajedno
moramo raditi i na kvalitetu berbe, sortiranju, kvalitetu i zdravstvenoj
bezbednosti proizvoda. Uvođenje novih sorata u proizvodnju je samo po sebi
dobro, međutim, bez klasiranja i odvajanja sorata na terenu i u hladnjačama
pravimo problem u izvozu. Svaka sorta maline ima svoju primenu na osnovu
sortnih osobina čemu treba težiti. Udruživanjem i organizovanjem grupa
proizvođača može se malina plasirati na tržište
u drugim oblicima (sveža, prerađena) a ne kako već decenijama radimo (u
smrznutom stanju).
Sačuvajmo i
unapredimo proizvodnju ovog “srpskog zlata”.
Izvor: Psss.rs
Autor: Zlatica
Krsmanović, dipl.ing.voćarstva
i vinogradarstva