 |
| Polka |
Obzirom da se položaj bira samo jedanput, potrebno mu je
posvetiti veliku pažnju. Najvažniji činioci koji utiču na izbor terena jesu
ekološki odn. mikroklimatski uslovi.
Zato je potrebno širu okolinu budućeg
područja s obzirom na važnije klimatske činioce (reljef, nagib, ekspoziciju i
izloženost vetrovima) dobro istražiti i poznavati. Tako će o količini i
rasporedu padavina po mesecima zavisiti i planiranje navodnjavanja zasada.
Poznavanje broja kišnih dana omogućiti će dobru organizovanost tehnološkog procesa
u najboljim rokovima. Vrlo važni su podaci i o učestalosti i jačini pojave
grada. Vlažnost vazduha, nadmorska
visina takođe su od posebne važnosti za proizvodnju. Pojavu vetra, njegovu
jačinu i učestalost smerova (ruža vetrova) potrebno je snimiti kako bi se
donela odluka o potrebi osiguranja zaštitnih pojaseva. Prema učestalosti po
godinama treba analizirati i pojavu ranih jesenjih i kasnih prolećnih mrazova.
Izboru zemljišta
takođe treba posvetiti pažnju u smislu
da treba istražiti fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta, postojanje
podzemnih voda, mogućnost zadržavanja nadzemnih voda na površini i drugih
važnih činilaca.
Nakon završetka istraživanja, počinje planiranje u slučaju podizanja malog zasada. Projektovanjem se rešavaju
pitanja hidromelioracije, viška
površinskih i podzemnih voda, zaštite od tuđih slivnih voda, načina
pripreme zemljišta s meliorativnim đubrenjem, mogućnosti terasiranja na
nagnutim terenima, osiguranja vode, zaštite od grada i jačih vetrova,
organizacije proizvodnih parcela, glavnih i sporednih puteva, dovoda
električne energije, mehanizacije procesa proizvodnje i prevoza, osiguranja
stručnjaka i radne snage, izbora vrsta, sorata i podloga s rasporedom po
proizvodnim parcelama, nabavke voćnih sadnica, izbora uzgojnih oblika s
tehnologijom dinamike gajenja, đubrenja, programa zaštite od bolesti, dinamike
rodnosti i strukture proizvodnje.
Zemljište je potrebno pažljivo pripremiti
kako bi se posađene voćke pravilno razvijale, redovno rađale i duže živele.
Priprema zemljišta sastoji se od čišćenja terena, ravnanja terena, melioracije
I rigolovanje terena.
Zasad voćaka može se podići na terenu koji je ranije bio
obrađivan i na njemu su se uzgajale ratarske ili voćarske kulture kao i na
terenu koji nije bio obrađivan (šuma, šikara, livada, pašnjak). Ranije
obrađivano zemljište, posebno ako je bilo navodnjavano, sigurno je izgubilo
svoju strukturu stoga je istu potrebno popraviti nekom od meliorativnih mera.
Puno bolje je kada se zasad zasniva na parceli na kojoj se prethodno uzgajala
neka leguminoza. Kako je mrvičasta struktura zemljišta najbolja za uzgoj voćaka, kao pretkulture
takođe su pogodne repa i žitarice. Najlošiji izbor jesu parcele na kojoj se prethodno uzgajala neka
voćna vrsta. To zemljište se najpre mora
koristiti za gajenje nekih drugih
kultura i to duže vreme kako bi se zemljište odmorilo.
Zemljište koje je ranije
bilo pod šumom ili šikarom potrebno je
iskrčiti od svog drveća I
nastojati odstraniti što više korenja koje ako ostane u zemljištu
predstavlja izvor truljenja što može zaraziti koren voćke.
Ako na terenu
postoje veće neravnine, depresije i izbočine, potrebno ih je pre dubokog oranja
izravnati, posebno zbog normalnog oticanja suvišne vode. S površine treba
iskrčiti i odstraniti svo kamenje. Na terenima s nagibom većim od 8 do 10 %
potrebno je terasiranje zbog opasnosti od erozije i ispiranja hranjivih
materija.
Autor: Nenad Stefanović, dipl.ing.polj.
Izvor: Psss.rs