Prilikom
podizanja zasada maline mora se imati u vidu da su za ovu vrstu voća
najpogodnija duboka, propustljiva, plodna slabo kisela zemljišta (pH od 5,5 do
6,5)sa visokim sadržajem humusa.
Odluka o zasnivanju i meliorativnoj pripremi
zemljišta za jedan ovakav zasad, donosi se na osnovu rezultata hemijske analize
pri kontroli plodnosti zemljišta izabrane parcele. Ukoliko zemljište nije
dovoljno obezbeđeno humusom i važnijim hranljivim elementima (što je u većini
slučajeva pri zasnivanju zasada), pred duboku obradu potrebno je rasturiti
potrebnu količinu mineralnih đubriva i organskih đubriva.
Zavisno od dubine
oranja, ova đubriva se rasturaju odmah pred duboku obradu, ili se druga ,
neiskorišćena količina, iznosi na parcelu posle duboke obrade. Za meliorativno đubrenje neophodno je 30-50 t /
ha dobro zgorelog goveđeg ili ovčijeg stajnjaka i 700-800 kg/ha kompleksnog
mineralnog NPK đubriva ( najčešće formulacije 8:16:24). Takođe, ukoliko
hemijska analiza zemljišta pokaže pH vrednost ispod dozvoljenog minimuma (a
optimalno je 5,5-6,5 ), zajedno sa humizacijom potrebno je uraditi i
kalcifikaciju zemljišta- unošenjem materijala sa višim sadržajem kreča u
količini 1000-1500 kg / ha. Ukoliko je pri pripremi zemljišta korišćena
polovina predviđenih normi NPK đubriva, onda bi pri sadnji trebalo dodati
preostalu potrebnu količinu tj 300-400
kg / ha , ili 25-30 g po sadnici. Sa potpunim meliorativnim đubrenjem na
početku zasnivanja. Preporučljivo je u tom slučaju đubrenje obavljati samo
azotnim đubrivima i to u tri navrata:
1.prihranjivanje azotom kada izbiju mladi izdanci; 2.kada isti dostignu
oko 30 cm; i 3. kada izdanci dostignu oko 60 cm.
Prihranjivanje
sa obavlja rasturanjem đubriva duž redova u širini 70-80 cm, i to upotrebom
80-100 kg / ha KAN –a , ili , izuzetno
upotrebom oko 50 kg/ha UREE- kao fiziološki kiselog đubriva, i to samo na onim
zemljištima čije pH vrednosti preko 6.
Đubrenje
zasada maline u rodu
Obzirom da
je malina od svih jagodastih vrsta voća najveći potrošač hranljivih elemenata
iz zemljišta, za njeno uspešno gajenje i profitabilno plodonošenje neophodne su
velike količine organske mase u zemljištu, odnosno velike količine hranljivih
elemenata za obnovu žbunova, sazrevanje obilje roda na starim žbunovima i
razvoj velikog broja novih izdanaka.
Malina u rodu najviše koristi kalijum,
zatim azot pa fosfor. Prema nekom ispitivanjima za optimalnu ishranu maline
neophodno je 50-70 kg/ha azota; 100-150
kg/ha P2O5 i 150-200 kg/ha K2O. Proizvođači u svojim malinjacima često
prekomerno dodaju azot, što se manifestuje kroz preterano bujan porast
izdanaka, neblagovremeno odrvenjavanje pred zimu, slabije diferenciranje
cvetnih pupoljaka, veću osetljivost na mrazeve, bolesti i dr.
Prema načinu
primene i vrsti đubriva, đubrenje rodnih zasada može se izvoditi kroz osnovno,
prihranjivanje i đubrenje folijarnim đubrivima. Osnovno đubrenje izvodi se u
kasnu jesen ili rano u proleće pre kretanja vegetacije. Za ovu namenu trebalo
bi svake godine upotrebiti 15-20 t/ha zgorelog stajnjaka i kompleksnog
mineralnog đubriva NPK i to u količini 500-1000 kg/ha, zavisno od plodnosti
zemljišta, rasturenog stajnjaka i samog sistema gajenja. Obe vrste đubriva
trebalo bi rasturati zajedno, pred jesenju ili prolećnu dublju obradu duž
redova, širine oko 1 m.
Prihranjivanje
se obavlja azotnim đubrivima i to , obično, u tri navrata: prvo u proleće- pred
kretanje vegetacije; drugo početkom cvetanja i treće pred početak berbe. Ukupne
količine azotnih đubriva u ova tri roka trebalo bi da iznose 300-400
kg/ha.Folijarnim, kao dopunskim đubrenjem može se brzo delovati tokom
vegetacije na povećanju makro, kao i potrebnih mikroelemenata. Malinari ga
obično izvode u dva ili tri navrata- istovremeno sa tretiranjem zasada protiv
bolesti i štetočina.
Autor: Tonić Dejan, pss Prokuplje