Zimsko
tretiranje je jako značajna mera u suzbijanju štetnih organizama – biljnih
bolesti i štetočina na voćnim vrstama i vinovoj lozi. Ova mera, ukoliko se
sprovede na početku vegetacije, olakšava za
50% posla u zaštiti voćaka od štetnih organizama tokom vegetacije, jer
se zimskim tretiranjem smanjuje potencijal patogena koji mogu pričiniti velike
štete pri povoljnim uslovima tokom godine.
Koštičavo
voće, malinu i kupinu treba tretirati nešto ranije, jer ove voćne vrste kreću
ranije sa vegetacijom u odnosu na jabučasto voće.
Primena
preparata obavlja se prema uputstvu proizvodjača, tretiranje mora biti
kvalitetno i temeljno sa većom količinom vode, to jest sa većom količinom
rastvora (vode i preparata). Voćka se mora kvalitetno, temeljno isprskati, "okupati" kako bi rastvor dospeo do svih otvora na biljkama,
jer su upravo to mesta gde prezimljavaju mnogi štetni organizmi. Preporučena
količina vode po jednom hekratu je 1.000-1.500
litara, uz strogo poštovanje koncentracije sredstva koju
preporučuje proizvođač, a nalazi se na
uputstvu koje je priloženo uz preparat
kada se isti kupuje u poljoprivrednim apotekama.
Prskanje se
izvodi po tihom i mirnom vremenu, bez vetra, uz obavezno korišćenje zaštitne
opreme.
Obavezno
treba obratiti pažnju na mogućnost mešanja preparata na bazi bakra i mineralnih
ulja da ne bi došlo do pojave fitotoksičnosti. Zbog toga treba obavezno
pročitati uputstvo o mogućnosti mešanja tih preparata.
Preparati na bazi bakra,
u jesen i u proleće, pre pucanja pupoljaka, treba da se koriste u koncentraciji
za 50% većoj od koncentracije koja se koristi na početku vegetacije. Sve voćne
vrste bi trebalo u jesen, posle opadanja lišća, zaštititi preparatima na bazi
bakra, u cilju smanjenja infekcionog potencijala raznih patogena. U periodu mirovanja,
poželjno je pregledati voćke i vinovu lozu na prisustvo prezimljujućih insekata
i grinja. Pregledom je bitno utvrditi da li je brojnost štetočina iznad
kritične, kako bi se donela odluka za izvođenje zaštite u periodu - pred kraj
mirovanja i početak vegetacije.
U
jesen nakon opadanja lišća kod svih koštičavih voćnih
vrsta, a posebno kod breskve, nektarine, šljive i višnje, potrebno je obaviti
kasno plavo prskanje, u cilju smanjenja potencijala prouzrokovača bolesti, kao
što su kovrdžavost lista breskve i nektarine, monilioze, šupljikavosti lista
šljive i višnje i rogača na šljivi. Pre tretiranja, potrebno je obaviti orezivanje voćnjaka i to prilikom odstraniti obolele, osušene,
polomljene grane, mumificirane plodove, obolelo lišće koje visi na grani i dr.
Uništavanjem ili zaoravanjem opalih listova, smanjuje se populacija patogena i
štetočina.
Kod
jabučastih voćaka – jabuke, kruške, dunje i mušmule, treba obratiti pažnju na
osušene grane sa lišćem koje ostaje da visi na grani, kao i rak rane, jer se
odatle širi prouzrokovač bakteriozne plamenjače (Erwinia amilovora). Prilikom
rezidbe, treba odstraniti obolele grane (na kojim su ostali sasušeni listovi)
od mesta oboljenja prema stablu 40–60 cm (u zavisnosti od debljine grane i više
odseći) i obavezno ih spaliti. Za dezinfekciju alata koristiti 96% etanol, a
rane treba premazati 1 % rastvorom bakarnih preparata. Veće preseke na stablu
prilikom rezidbe trebalo bi zatvoriti kalemarskim voskom. Posle rezidbe,
poželjno je izvršiti prskanje (kupanje) voćaka bakarnim preparatima.
Autor: Mr Gordana
Jovanović,
Izvor: Psss.rs