Azot
povećava bujnost izdanaka, a u isto vreme i povećava potrebu maline za
kalijumom naročito od cvetanja do berbe.
Jače đubrenje azotom daje mekane plodove koji su slabo transportabilni i
podložni lakom kvarenju.
Pri
normiranju količine azotnih đubriva za prihranjivanje mora se imati u vidu da
prevelike količine azota u kišnim godinama mogu izazvati mnoge negativne
posledice, kao što su: pojačano truljenje plodova, manji sadržaj šećera i
kiselina, nedovoljnu čvrstinu i sl.
Slab
vegetativni porast je najuočljiviji simptom nedostatka azota. Simptomi
nedostatka ispoljeni svetložutom bojom lista prvo se javljaju na donjim,
starijim listovima na mladaru, što je uslovljeno premeštanjem azota iz starijeg
u mlađe lišće u uslovima nedovoljne ishrane azotom. Ukoliko listovi počnu, u
toku vegetacije, da ranije otpadaju i to je znak da je izražen nedostatak
azota.
Posledice
viška azota lako se uočavaju kroz preteranu bujnost. Listovi su krupni i
tamnozelene boje. Vegetativni rast se produžava do kasne jeseni, pa vrhovi
letorasta ostaju nedozreli i lako izmrzavaju.
Višak azota
u ishrani nepovoljno se odražava i na rodnost. Preterana ishrana azotom ima za
posledicu slabu diferencijaciju generativnih pupoljaka i smanjenje rodnosti, i
kasnije sazrevanje plodova.
Izvor: vocnesadnice.net
Autor :Mirjana
Ostojić, dipl. inž.