Radovi u malinjaku posle berbe

Nakon zavšene berbe maline,obavezno bi trebalo izvšiti odsecanje dvogodišnjih lastara koji su doneli rod. Istovremeno treba izvršiti i proredjivanje jednogodišnjih lastara koji su prebujni ,preslabi ili oštećeni.Samim presecanjem lastari mogu ostati vezani uz naslon jer samim tim vrše zasenu mladih lastara koji su do tad rasli u zaseni da ne bi došlo do ožegotina lišća i stabla na direktnom suncu.
 Presečeni lastari ujedno služe kao neka vrsta naslona za mlade lastare što omogucava lakše obavljanje odrdjenih operacija u medjurednom prostoru (freziranje,uništavanje korova,zaštita od bolesti). 

  Merom uklanjanja lastara koji su doneli rod postižemo višestruke efekte kao što su:
- bolji rast i razvoj ostavljenih lastara za narednu vegetaciju
- dobijanje više hrane ,vode,svetlosti za ostavljene lastare
što utiče na njihovo bolje obrastanje rodnim pupoljcima ,sazrevanje lastara i veću otpornost na niske temperature.


  Uklanjanje dvogodišnjih izdanaka predstavlja i značajnu meru u smanjenju bolesi i štetočina,tako da se smanjuju potencijali primarnih infekcija u narednoj vegetaciji.Dvogodišnji lastari predstavljaju stalni izvor zaraze (didimele) i stecište za mnoge štetočine.
I pored svih ovde navedenih pozitivnih efekata naši poizvodjči ovu meru odlažu za jesen a neki čak za proleće što značajno utiče na prinos i kvalitet u narednoj godini.





Autor: dipl.inž.polj. Dalibor Cvetanović

Izvor: PSSS.RS

Malina može vise-napredni nivo -video 4

Video 4 : Predavanje prof. Adnana Maličević, 2017 god.

Izvor: Youtube, grad Užice

Privremeno vezivanje izdanaka maline - Mirjana Ostojić

 Posle sečenja i iznošenja starih izdanaka crvene maline koji su doneli rod potrebno je izvršiti privremeno vezivanje jednogodišnjih izdanaka maline ostavljenih za narednu godinu. 

 Obično se to obavlja kada izdanci dostignu visinu od 1 m ili više i kada počnu da padaju u međuredni prostor. Ova mera je veoma korisna iz više razloga: izdanci nastavljaju normalan uspravan rast, dobro je provetravanje, a time smanjena mogućnost zaraze prouzrokovačima bolesti, normalno dozrevanje i ulazak u period zimskog odmora, olakšana međuredna obrada i druge agrotehničke mere u zasadu. 

Polegli izdanci najčešće prekinu porast vrhom, a iz pupoljaka na ispupčenom delu dolazi do porasta bočnih grana, što nije poželjno. Takođe, zbog poleglih izdanaka nemoguća je obrada malinjaka pa dolazi do razvoja korova, zadržavanju vlage u zoni oko izdanaka što ima za posledicu jaču infekciju ostavljenih izdanaka za rod u narednoj godini.

Vezivanje se obavlja ‘’sisal’’ vezivom ili kanapima od stuba do stuba, bez pojedinačnog vezivanja za žice.

Privremeno vezane izdanke treba osloboditi veza u jesen pre dolaska snegova i hladnih vetrova.

Autor: Mirjana Ostojić, dipl. inž.,  PSSS Kraljevo

Izvor: Psss.rs

Malina može više- osnovni nivo,terenski prikaz- video 3

Video 3: Predavanje prof. Adnana Maličević u malinjaku, 2017 god.

Izvor: Youtube, grad Užice

Malina - skraćivanje posadjenih izdanaka- Mirjana Ostojić

  Skraćivanje posađenih izdanaka vrši se u proleće u momentu kretanja vegetacije bez obzira kada je obavljena sadnja. Skraćivanje se obavlja na dužinu oko 20 centimetara ili 2 do 3 živa pupoljka. 

  Ako bi se prekraćivanje obavilo na većoj visini iz prekraćenog dela razvio bi se veći broj bočnih grančica od kojih bi bilo i nekoliko rodnih, što bi znatno opteretilo i iscrpelo sadnicu i negativno bi se odrazilo na broj, a posebno na bujnost novih izdanaka.

  Ako bi se prekraćivanje obavilo kraće, bočne grančice se ne bi razvile što bi delom otežalo prijem sadnica i razvoj novih izdanaka. Cilj ove rezidbe je uspostavljanje balansa između korenovog sistema, koji je još uvek slabo razvijen i nadzemnog dela biljke.

  Kada se iz posađenog izdanka razvije jedna ili više mladih biljaka i dostignu visinu od 15 do 20 cm, stari izdanak treba oštrim makazama skratiti do zemlje.

Autor: Mirjana Ostojić, dipl. Inž. PSSS Kraljevo

Izvor: Psss.rs

Vreme sadnje maline i kupine - Đorđe Sovilj

  Malina i kupina se mogu saditi od završetka vegetacije u jesen do početka vegetacije u proleće.  Prednosti jesenje sadnje su u obnovi korenovog sistema tokom zime i  boljem razvoju sadnica  sa početkom vegetacije. Međutim često vremenski uslovi tokom jeseni nedozvoljavaju adekvatnu pripremu parcele za sadnju . Pojedinih godina a takva je bila 2014 godina , vegetacija se produžila i lišće sa izdanaka je opalo u decembru mesecu.

  Prilikom uzimanja sadnog materijala treba obratiti pažnju na ekološke uslove I fiziološko stanje malinjaka odakle se uzimaju sadnice. Rano vađenje sadnica poništava sve  prednosti  jesenje sadnje jer nesazrele sadnice  imaju slabiji  potencijal i manje rezervnih  materija  u korenu što se ogleda u slabijem prijemu i porastu tokom vegetacije. Bolje je sadnju ostaviti za zimu ili rano proleće nego saditi nesazrele izdanke ili saditi na nepripremnjenoj parceli. 

  Na žalost većina novih zasada maline se podiže uzimanjem sadnica iz rodnih zasada gde nema zdravstvene kontrole sadnog materijala a vreme i tehnika vađenja sadnica prepuštena je savesti onih koji te sadnice prodaju.  Zbog lakšeg I bržeg vađenja sadnice se često čupaju pa iako je zemljište rastresito dolazi do kidanja žila I oštećenja podzemnih pupoljaka. 

  Kupina se razmnožava ožiljavanjem vrha izdanaka koji se u zemljište postavljaju  tokom avgusta i septembra. Takvi izdanci na području Zapadne Srbije najčešće ne stignu da obrazuju dobro razvijen korenov sistem za jesenju sadnju zbog čega se kod kupine preporučuje prolećna sadnja. 

Autor: dipl.ing. Đorđe Sovilj

Izvor: Psss.rs

Radovi u malinjaku - Dalibor Cvetanović

  Da bi imali zapažene rezultate u proizvodnji maline neophodna je primena agrotehnike tokom čitave godine. Mnogi proizvođači to zanemare odmah nakon završene berbe. Nakon završene berbe neophodno je ukloniti izdanke koji su doneli rod.

  Obično je da pre početka berbe i tokom berbe se ne vrši tretiranje hemiojskim sredstvima tako da su ovi stari izdanci glavni nosioci zaraze pa se njihovim uklanjanjem povecava provetrenost, osunčanost i smanjuje mogućnost za oboljenje mladih izdanaka. 

  Izdanke koje spremamo za narednu godinu trebamo vezati. Način vezivanja moze biti u snopu ili razdvojen. Ovim se omogućuje pravilan rast. U proleće naredne godine biramo najbolje razvijene izdanke i to od 5-7 u jednom metru dužine koje treba da donesu rod. Pored ovih mera treba se nastaviti sa radovima i to sa redovnom obradom, tretiranjem, navodnjavanjem kao i đubrenjem organskim i kompleksnim đubrivima.

  

Autor: Dipl inž. Dalibor Cvetanović,  PSSS Leskovac

Izvor: Psss.rs

Problemi kiselih zemljišta u Srbiji

 

  Ukoliko zemljište dosegne određeni nivo kiselosti (pH < 5), njegova produktivnost može biti ugrožena pojavom toksičnog aluminijuma (Al) ili mangana (Mn), a porast biljaka je vrlo često usporen i nastankom nekih drugih problema u ishrani, kao što je to nedostatak fosfora (P), kalcijuma (Ca), magnezijuma (Mg) ili nekog drugog elementa. Istovremeno, mikrobiološki procesi koji omogućavaju kruženje elemenata u lancu ishrane mogu biti značajno redukovani, a sposobnost korenovog sistema da usvaja vlagu i hraniva iz dubljih slojeve je takođe umanjena zbog blokade njegovog rasta.

  Kiselosti zemljišta od oko pH 5,5 se smatra kritičnom, jer se ispod ove pH vrednosti povećava rastvorljivost Al, a pri još nižim vrednostima, on prelazi u zemljišni rastvor i tada postaje toksičan za biljke.

  Međutim, različite biljne vrste različito reaguju na kiselost zemljišta. Neke od njih su u većoj, a neke u manjoj meri tolerantne, s tim da većina njih zahteva neutralna ili blago kisela zemljišta. Zemljišta koja su tokom godine izložena većoj količini padavina, što je prvenstveno uslovljeno klimatskim karakteristikama, su više podložna zakišeljavanju.

  Njihova razgradnja ima za posledicu ispiranje i gubitak baza koje su učestvovale u građi njihovog mineralnog dela i adsorptivnog kompleksa (Ca, Mg, K, Na), a koje pri zakišeljavanju bivaju zamenjeni vodonikovim jonima. Ovo je vrlo čest slušaj u Srbiji, pogotovo u planinskim oblastima, pri čemu zemljišta postaju jako kisela (niža od  pH 4).

  Ukupno gledano, problem kiselih zemljišta predstavlja značajan problem zemljišta Srbije. S obzirom da kisela zemljišta zahvataju veći deo poljoprivrednih površina centralnih delova Srbije, značajno se smanjuje i njihova produkciona sposonost. Intenzivnijem procesu zakišeljavanja zemljišta tokom proteklih decenija doprinosi i smanjeni unos organskih materije i primena isključivo mineralnih (azotnih) đubriva.

Autor: Ana Prokić, dipl.ing.

Izvor:Psss.rs

Malina može više- osnovni nivo - video 2

Video 2: Još jedno predavanje prof.Adnana Malićevića u Užicu, 2017 god.

Izvor: Youtube,grad Užice

Lisne vaši - Marinko Jovičić

  Prezimljavaju u obliku jaja koja su skrivena u pupoljcima izdanaka. U proleće čim počne listanje one napadaju mlado lišće izdanke i rodne grančice. Sisanjem sokova troše hranu i na taj način iscrpljuju izdanke i deformišu lišće. 

Lisne vaši su jedan od najčešćih vektora virusnih oboljenja maline. 

 Lisne vaši treba suzbijati do perioda cvetanja korišćenjem insekticida na bazi dimetoata. U zasadima maline i kupine javlja se i veći broj polifagnih štetočina kao što su: rutava buba, popac, majski gundelj i neke druge štetočine.

Autor: Marinko Jovičić

Izvor: Psss.rs

Азот у исхрани малине

  Азот повећава бујност изданака, а у исто време и повећава потребу малине за калијумом нарочито од цветања до бербе.  Јаче ђубрење азотом даје мекане плодове који су слабо транспортабилни и подложни лаком кварењу.

  При нормирању количине азотних ђубрива за прихрањивање мора се имати у виду да превелике количине азота у кишним годинама могу изазвати многе негативне последице, као што су: појачано труљење плодова, мањи садржај шећера и киселина, недовољну чврстину и сл.

  Слаб вегетативни пораст је најуочљивији симптом недостатка азота. 

 Симптоми недостатка испољени светложутом бојом листа прво се јављају на доњим, старијим листовима на младару, што је условљено премештањем азота из старијег у млађе лишће у условима недовољне исхране азотом. Уколико листови почну, у току вегетације, да раније отпадају и то је знак да је изражен недостатак азота.

  Последице вишка азота лако се уочавају кроз претерану бујност. Листови су крупни и тамнозелене боје. Вегетативни раст се продужава до касне јесени, па врхови летораста остају недозрели и лако измрзавају.

  Вишак азота у исхрани неповољно се одражава и на родност. Претерана исхрана азотом има за последицу слабу диференцијацију генеративних пупољака и смањење родности, и касније сазревање плодова.

Аутор: Мирјана Остојић, дипл. инж.

Извор: Psss.rs

Biopesticidi - Monika Božanić

  Postizanje visokih i stablinih prinosa u biljnoj proizvodnji u velikoj meri zavisi od upotrebe pesticida. Pesticidi kao sintetisana jedinjenja različitog su hemijskog sastava, toksikoloških osobina, perzistentnosti i potencijalni su zagađivači životne sredine. U toku razgradnje odnosno trensformacije pesticida nastaju međuprodukti koji su često perzistentniji od polaznih jedinjenja, ostaju duže godina u zemljištu, što može da ima veliki štetni uticaj na biljke u plodoredu.

  Ostaci pesticida se lancima ishrane mogu naći u hrani, što predstavlja opasnost po zdravlje ljudi i životinja. Pesticidi mogu biti toksični i za korisne organizme kao što su pčele, ribe, ptice i dr. Usled intenzivne primene pesticida dolazi do razvoja rezistentnosti kod organizama koji se suzbijaju.

  Alternativni način borbe protiv bolesti, štetočina i korova mogu biti biološke mere odnosno biopesticidi.

  Biopesticidi se zasnivaju na korišćenju korisnih mikroorganizama ili produkata njihovog metabolizma koji su alternativa za sintetička jedinjenja. Mikoorganizmi kao produkte svog organizma stvaraju toksine, kristale, spore, antibiotike kojima štite biljke delujući antagonistički na prouzrokovače bolesti, štetne insekte, nematode i korove a ekološki su bezbedni i bezopasni za ljude.

  Korisni mikrooorganizmi produkuju vitamine, enzime i biljne hormone kojima deluju na imuni sistem biljka, povećavajući njihovu otpornost. Podela biopesticida obavljena je prema vrsti organizma koje suzbijaju na bioinsekticide, biofungicide, bioherbicide i sl.

Autor: Božanić Monika, dipl.ing.polj.

Izvor: Psss.rs

Malina može više - napredni nivo terenski prikaz- video 1

Fantastično predavanje prof. Adnana Malićevića na terenu. U ovom videu možete čuti mnogo korisnih informacija ali isto tako videti kako ih primeniti u praksi. Dakle, teorija i praksa, sve u jednom videu... Kako napraviti kontejnerske sadnice, koje izdanke vezati u proleće, šta raditi sa panjevima...  Pogledajte...

Izvor: Youtube, Grad Užice

Suzbijanje korova na strništu - Gordana Cvetković

  Višegodišnji uskolisni i širokolisni korovi kao što su palamide (Cirsium arvense), divlji sirak (Sorghum halepense), poponca (Convolvulus arvensis), pirevine (Agropyrum repens) i ostali veoma su česti korovi naših njiva. 

  Neophodno je isprovocirati  nicanje korova, putem ljuštenja strništa ili tanjiranja  i sačekati da korovi niknu u što većem broju. Sada je  idealno vreme za suzbijanje korova jer imamo padavine koje će isprovocirati bolje nicanje korova i bolje usvajanje herbicida jer je poželjno kretanje sokova kroz biljku da bi se herbicid bolje usvojio.

  Kada korovi budu u fazi intetzivnog porasta, poželjno je uraditi tretiranje neselektivnim (totalnim) herbicidima na bazi glifosata u količini 3 do 10 l/ha, u zavisnosti od vrste korova. Na tržištu ima veliki broj preparata na bazi glifosata. Proizvođači mogu primeniti neki od preparata: Glifosav-480, Glifol, Glitotal, Agroglifosat, Pirokor, Bingo-480, Clinic, Cosmic-36, Glifomark,  Roundap, Boom efekt  i drugi . 

  Ako se na strništu pojavi samo divlji sirak preparati se mogu upotrebiti u količini od 4-5 l/ha. Ako na strništu pored divljeg sirka ima i pirevine, palamide i poponca količina treba da bude veća do 8 l/ha. Preporučena količina vode je kao i kod ostalih herbicida koji se primenjuju folijarno 200-400 l/ha.

 

Tretiranu površinu strništa ne treba obrađivati 15 do 20 dana posle primene kako bi se herbicid što bolje transportovao preko lista do korena i rizoma. Tretiranje bi trebalo izvoditi u večernjim časovima, kada je temperatura vazduha u opadanju. U tom periodu biljke otvaraju svoje stome i intenzivnije  usvajaju aktivne materije. Ove herbicide treba primeniti kada je vreme mirno, bez vetra jer su oni neselektivni i uništavaju svaku biljku sa kojom dođu u kontakt.

 

Suzbijanje korova na strništu se preporučuje umesto česte pojave spaljivanja žetvenih ostataka što nanosi velike štete sa dugotrajnim posledicama. Spaljivanjem žetvenih ostataka gube se značajne količine organske materije. Spaljivanjem žetvenih ostataka se zagađuje atmosfera a takođe i uništavaju neki korisni mikroorganizmi u zemljištu. Ne treba zanemariti ni opasnost od izbijanja požara.

Herbicidi primenjeni na strništu deluju samo preko lista i zelenih biljnih delova ne ostavljajući herbicidne ostatke u zemljištu, tako da se na tako tretiranoj parceli mogu sejati usevi bez ograničenja. Suzbijanjem korova na strništu smanjuje se brojnost korova za naredni usev, koji obično bude neka okopavina. Zahvaljujući ovoj meri u proleće naredne godine problem korova se često može rešiti samo jednim tretmanom  nekim zemljišnim herbicidom.

Na tretiranim površinama zabranjena je ispaša stoke, kao i upotreba osušene biljne mase za ishranu.    

Autor: Gordana Cvetković spec.ing.polj.

Izvor: Psss.rs

Malinina buba - Marinko jovičić

  Ovo je ekonomski najznačajnija štetočina maline i kupine kod nas. Prezimljava u zemljištu kao imago ili u obliku lutke. Odrasli insekt se pojavljuje krajem aprila početkom maja mesec, hrani se dopunski mladim lišćem. 

  Ženka polaže jaja u otvorene cvetove. Štete nanose odrasli insekti koji se hrane delovima cveta ili ploda i larve koje se hrane plodovima. Ponekad se u plodu mogu naći i tri larve, i tada su štete ogromne.U pojedinim godinama može dovesti do smanjenja prinosa i za 30 - 40 %. 

  Suzbija se u vreme dopunske ishrane prezimelog imaga kada su malina i kupina još u fazi cvetnog pupoljka a po potrebi još jednom za 10 - 14 dana. Za suzbijanje malinine bube mogu se koristiti insekticidi na bazi lambda cihalotrina.

Autor: Marinko Jovičić

Izvor: Psss.rs

Suzbijanje kestenjaste pegavosti maline -Vesna Nišavić Veljković

 Gajenje maline u Srbiji predstavlja veoma važnu i profitabilnu delatnost. Jedan od najvažnijih činilaca koji utiče na isplativost gajenja ove voćne vrste je oboljenje kestenjasta pegavost maline. Rasprostranjena je u svim rejonima gajenja maline.  Nastaje kao posledica infekcije  gljive Didymella applanata.  Štete od ove bolesti se nekako olako prihvataju i čini se da se ne troši dovoljno energije za  suzbijanje ove pojave.

 

  Zbog šteta koje prouzrokuje na malini neophodno je redovno suzbijanje ovog patogena. Za uspešno suzbijanje kestenjaste pegavosti maline potreban je kompleks mera: agrotehničke, mehaničke i hemijske.  Agrotehničke mere podrazumevaju pravilan izbor terena  i gustinu sadnje, zdrav sadni materijal, redovno suzbijanje korova, smanjenu upotrebu azotnih ćubriva… Neke od ovih mera su kod već podignutih zasada isključene kao mogućnost, ali kada se podiže nov zasad na njih treba obratiti pažnju.

   

  Prilikom podizanja malinjaka treba birati ocedite terene i redove postavljati u pravcu duvanja dominantnih vetrova  radi boljeg provetravanja zasada. Odgovarajućom gustinom sadnje omogućava se bolji  protok vazduha i apsorpcija sunčevih zraka čime se umanjuje mogućnost pojave oboljenja.  

 Redovnim suzbijanjem korova smanjuje se vlažnost oko osnove izdanaka što takođe doprinosi smanjenju pojave oboljenja. S obzirom da se oboljenje intezivnije javlja u bujnijim zasadima, potrebno je smanjiti upotrebu đubriva, naročito azotnih. Uklanjanje prvoizniklih izdanaka je takođe veoma značajna mera suzbijanja , jer lišće na novim izdancima ostaje duže otporno, nego lišće na izdancima koji su prvo nikli. Uklanjanje izdanaka treba vršiti kada oni dostignu visinu oko 15cm, jer ako prerastu zagušiće donji deo rodnih izdanaka, pri čemu dolazi  do povećanja vlage i ostvarivanja povoljnih uslova za nastanak bolesti.

 

  Preventivne,  agrotehničke i mehaničke  mere imaju veliki značaj, ali  primena  fungicida predstavlja neizostavnu i najvažniju meru u suzbijanju ovog oboljenja. Primena odgovarajućih fungicida je dominantan način suzbijanja ovog patogena, ali sa određenim problemima. Najveći problem je ograničena  primene fungicida  u periodu cvetanja i tokom berbe, (taj period može trajati i do 60 dana) kao i ostaci pesticida u plodovima. Kao problem u hemijskoj zaštiti maline je i mali broj fungicida registrovanih za zaštitu maline od ovog patogena. 

  U Srbiji je za suzbijanje D. applanata registrovano samo četiri aktivne materije: Cu-hidroksid. Cu-oksihlorid, azoksistobi i tebukonazol. Primena hemijskih sredstava za zaštitu maline od ovog patogena je samo jedna od mera i bez primene ostalih, agrotehničkih i mehaničkih mera, potpuni efekat će izostati.

Autor: Vesna Nišavić Veljković, dipl.ing.

Izvor: Psss.rs

Šta je karenca -Lidija Vulović

  Vreme koje mora da protekne od poslednje primene pesticida do žetve ili berbe naziva se karenca. To je period u kome se primenjeni pesticidi potpuno razgrade ili se razgrade ispod maksimalne dovoljne količine (MDK).

 Izražava se u danima. 

 U zavisnosti od brzine razgradnje svi pesticidi se mogu svrstati u četri grupe:

   1. Preparati za čiju razgradnju je potrebno do 8 dana (pesticid se brzo razgradi)

   2. Preparati za čiju razgradnju je potrebno do 14 dana

   3. Preparati za čiju razgradnju je potrebno od 14-28 dana (pesticid se umereno brzo razgradi)

   4. Preparati za čiju razgradnju je potrebno preko 28 dana (pesticid se veoma sporo razgradi)

 U zavisnosti od gajene biljne vrste, pojave štetočina, patogena ili korova, pesticidi se u toku vegetacije primenjuju više puta. Pri tome treba voditi računa da se na početku vegetacije koriste preparati sa dužom karencom a sa približavanjem vremena berbe ili žetve koristiti preparate sa manjom karencom kako bi štićen usev u momentu berbe ili žetve imao što manje ostataka pesticida u sebi.

Autor: Lidija Vulović

Izvor. Psss.rs

Malina i njen odnos prema zemljištu

  Posle višedecenijskog gajenja maline u Srbiji, a Valjevsko malinogorje je jedno od najstarijih, ispostavilo se da je ,,Crvena kraljica” jedna od najzahtevnijih voćnih vrsta.

  Visoka cena plodova i velika konkurentnost na tržištu doveli su do ekspanzije gajenja maline i ona je sađena svuda, bez obzira što su stručnjaci upozoravali na moguće problem u gajenju. Vrlo brzo se pokazalo da je osnovni problem u gajenju maline izbor zemljišta i njegove fizičke i hemijske osobine, i svaka greška prilikom biranja parcele i odabira zemljišta kasnije nije mogla biti ispravljena i po nepisanom pravilu takvi zasadi su propali i iskrčeni su. 

  Malini najviše odgovaraju zemljišta koja su duboka, rastresita, dobro propustljiva, sa 50 do 60 % gline, plodna sa 4-5% humusa, slabo kisela pH 5,5 – 6,5, umereno vlažna, sa povoljnim vodnim, toplotnim i vazdušnim režimom, koja sadrže o,20% N, 8-10mg P2O5  i 18 do 20 mg K2O na sto grama vazdušno suve zemlje. U malinogornjima Srbije ovakve osobine imaju smeđa slabo kisela zamljišta, gajnjače, antropogenizirane smonice, duboki aluvijalni i deluvijalni nanosi i šumske krčevine.                                                     

  Malini ne odgovaraju zemljišta koja su: sa više od 60% gline jer su slabo propustljiva za vazduh i vodu; peskovita preko 70% peska jer slabo zadržavaju vodu i brzo se ispiraju hranljive materije; sveže krčevine jer takva zemljišta su zaražena štetnim gljivicama; jako zakorovljena naročito širokolisnim rizomskim korovima. Zemljišta čiji je pH ispod 4,0 ne treba koristiti za podizanje zasada maline jer je veoma otežana normalna ishrana i usvajanje pojedinih biogenih elemenata.

Autor: dipl.ing. Jovan Milinkovic

Izvor: Psss.rs

Zasto je bitno djubrenje voćaka azotom u proleće - Valentina Aleksić

 Đubrenje voćaka vrlo je važna agrotehnička mera. Voćke za svoj rast i razvoj plodova  i  vegetativnih organa (prirast drveća, izdanaka  i korenja) iz  zemljišta izvlače i troše velike količine hranjivih materija. Đubrenjem se stoga mora održavati potreban  nivo  hraniva u  zemljištu  kao i potrebna ravnoteža među pojedinim hranjivim elementima. Osim toga, đubrenjem se  zemljište mora postupno obogaćivati radi povećanja plodnosti. Hranjive materije  u  zemljištu podležu različitim promenama vezivanja (inaktivacije) ili oslobađanja (aktivacije). Kad hranjive materije  u  zemljištu  ne bi bile podložne većim promenama, tada bi bilo lakše utvrditi potrebne količine hranjivih elemenata za rast i rodnost voćaka jer bi se zemljištu redovno dodavalo toliko hraniva (đubriva) koliko voćke  za godinu izvlače iz zemljišta.

 Međutim, osim različitih promena, hraniva unesena u  zemljište u znatnoj se meri gube ili ispiraju  iz  zemljišta  kišama.  Zavisno do svojstva zemljišta , veći ili manji deo hranjivih  materija iz đubriva  veže se (inaktivira) u oblike teško dostupne voćkama. Na primer, lako dostupni fosfor (monoklacijum fosfat) često se veže sa gvožđem ili aluminijumom u  zemljištu u teško dostupan ili nedostupan oblik (tetra i penta fosfat gvožđa  ili aluminijuma).

 Azot u  zemljištu lako podleže procesima ispiranja pa nastaju veliki gubici ako se đubrenje  ne obavlja postupno u više navrata. Navedeni primeri pokazuju kako je težak problem održavanja plodnosti  zemljišta  i određivanje potrebe đubriva  i rokova  đubrenja  i zato je neophodno kontrolom plodnosti zemljišta  utvrditi trenutno stanje plodnosti zemljišta , kao i potrebne količine , formulacije , vreme i način primene đubriva po preporuci stručnog lica.

Azot je preko potreban sastavni deo organa i tkiva voćaka. U pojedinim organima i tkivima različito je zastupljen. Najviše  azota  ima lišće, cvetni pupoljci, plodovi i semenke. Uloga  azota u životu voćke je višestruka. Povoljno delovanje azota odražava se u povećanju fotosinteze, rastu lišća, mladara, plodova i drugih organa voćaka te u povećanju zametanja cvetnih pupoljaka. Azot  utiče na celokupan razvoj voćke, posebno  na obilnost i kvalitet prirasta.

 Nedostatak  azota odražava se u smanjenju prirasta mladara, sitnijem lišću, smanjenom zametanju cvetnih pupoljaka, slabijem cvetanju, povećanom opadanju već zametnutih plodova i opšte  slabijem razvoju plodova. Generalno , čitava stabla ostaju slabije razvijena, kržljava i brže propadaju. Međutim, i višak  azota  može imati nepovoljan uticaj na voćke.

 Ako je zemljište  prebogato azotom , tada mladari , lišće i korenje porastu vrlo bujno. Rast se produžava do kasne jeseni, mladari ne dozrevaju  dovoljno već ostaju s  zelenim i  mekanim  tkivom pa lako izmrzavaju. Ujedno se povećava osetljivost prema bolestima i štetočinama, a dešavaju  se i neke fiziološke promene. Zbog viška  azota  produžava se vreme dozrevanja plodova i skraćuje vreme njihovog trajanja.

 Takođe je vrlo važno pravovremeno  unošenje  azotnih đubriva  u  zemljište. Prekasno unošenje azotnih đubriva    izazva  produženu vegetaciju. S druge strane, azotna đubriva   lako topiva i pokretna, pa dolazi do većih gubitaka ako se sve unese u jesen, jer u jesen i zimi obično ima dosta padavina . Zbog intenzivnog rasta korena u jesen, za šta je potrebno dosta azota , važno je u jesen uneti  azotna đubriva. Na proleće opet počinje intenzivni rast korenja, zatim cvatanje, oplodnja, rast mladara  i plodova, a za rast tih organa treba puno azota. Znači, i u proleće treba đubriti azotom. Početkom leta zameću se cvetni pupoljci  za rod u idućoj godini, bujno rastu mladari ,plodovi pa je opet potrebno dosta azota. Prema tome, azotnim  đubrivima  treba đubriti  u više navrata, posebno  u jesen, proeće i početkom leta. Ukupnu količinu azota  treba podeliti u četiri obroka.

Jedna četvrtina od ukupne godišnje količine azotnih đubriva  unosi se  tokom jesenje obrade nakon berbe da se potpomogne razvoj korenja. Druga četvrtina dodaje se rano u proleće, odnosno četiri  nedelje  pre cvetanja. Treća četvrtina dodaje se odmah nakon opadanja latica. Poslednja četvrtina dodaje se oko 15. maja. Zavisno od klimatskim prilika, đubrenje azotom  može biti drugačije. Tamo gde rano nastupa suša,  đubrivo  se unosi ranije u proleće.

Autor: Valentina Aleksić, dipl. ing. melioracija zemljišta i voda

Izvor: PSSS Poljoservis  Knjaževac

Izbor mesta za podizanje voćnjaka

Polka

  Obzirom da se položaj bira samo jedanput, potrebno mu je posvetiti veliku pažnju. Najvažniji činioci koji utiču na izbor terena jesu ekološki odn. mikroklimatski uslovi. 

  Zato je potrebno širu okolinu budućeg područja s obzirom na važnije klimatske činioce (reljef, nagib, ekspoziciju i izloženost vetrovima) dobro istražiti i poznavati. Tako će o količini i rasporedu padavina po mesecima zavisiti i planiranje navodnjavanja zasada.

   Poznavanje broja kišnih dana omogućiti će dobru organizovanost tehnološkog procesa u najboljim rokovima. Vrlo važni su podaci i o učestalosti i jačini pojave grada. Vlažnost vazduha,  nadmorska visina takođe su od posebne važnosti za proizvodnju. Pojavu vetra, njegovu jačinu i učestalost smerova (ruža vetrova) potrebno je snimiti kako bi se donela odluka o potrebi osiguranja zaštitnih pojaseva. Prema učestalosti po godinama treba analizirati i pojavu ranih jesenjih i  kasnih prolećnih mrazova. 

  Izboru zemljišta takođe  treba posvetiti pažnju u smislu da treba istražiti fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta, postojanje podzemnih voda, mogućnost zadržavanja nadzemnih voda na površini i drugih važnih činilaca. 

  Nakon završetka istraživanja, počinje  planiranje u slučaju podizanja  malog zasada. Projektovanjem se rešavaju pitanja hidromelioracije, viška  površinskih i podzemnih voda, zaštite od tuđih slivnih voda, načina pripreme zemljišta s meliorativnim đubrenjem, mogućnosti terasiranja na nagnutim terenima, osiguranja vode, zaštite od grada i jačih vetrova, organizacije proizvodnih parcela, glavnih i sporednih puteva, dovoda električne energije, mehanizacije procesa proizvodnje i prevoza, osiguranja stručnjaka i radne snage, izbora vrsta, sorata i podloga s rasporedom po proizvodnim parcelama, nabavke voćnih sadnica, izbora uzgojnih oblika s tehnologijom dinamike gajenja, đubrenja, programa zaštite od bolesti, dinamike rodnosti i strukture proizvodnje. 

 Zemljište je potrebno pažljivo pripremiti kako bi se posađene voćke pravilno razvijale, redovno rađale i duže živele. Priprema zemljišta sastoji se od čišćenja terena, ravnanja terena, melioracije I rigolovanje terena. 

  Zasad voćaka može se podići na terenu koji je ranije bio obrađivan i na njemu su se uzgajale ratarske ili voćarske kulture kao i na terenu koji nije bio obrađivan (šuma, šikara, livada, pašnjak). Ranije obrađivano zemljište, posebno ako je bilo navodnjavano, sigurno je izgubilo svoju strukturu stoga je istu potrebno popraviti nekom od meliorativnih mera.

  Puno bolje je kada se zasad zasniva na parceli na kojoj se prethodno uzgajala neka leguminoza. Kako je mrvičasta struktura zemljišta  najbolja za uzgoj voćaka, kao pretkulture takođe su pogodne repa i žitarice. Najlošiji izbor jesu  parcele na kojoj se prethodno uzgajala neka voćna vrsta. To zemljište se najpre  mora koristiti za gajenje  nekih drugih kultura i to duže vreme kako bi se zemljište odmorilo. 

  Zemljište koje je ranije bilo pod šumom ili šikarom potrebno je  iskrčiti od svog drveća I  nastojati odstraniti što više korenja koje ako ostane u zemljištu predstavlja izvor truljenja što može zaraziti koren voćke.

  Ako na terenu postoje veće neravnine, depresije i izbočine, potrebno ih je pre dubokog oranja izravnati, posebno zbog normalnog oticanja suvišne vode. S površine treba iskrčiti i odstraniti svo kamenje. Na terenima s nagibom većim od 8 do 10 % potrebno je terasiranje zbog opasnosti od erozije i ispiranja hranjivih materija.

Autor: Nenad Stefanović, dipl.ing.polj.

Izvor: Psss.rs

KISELOST ZEMLJIŠTA (pH) - Andrija Radulović

  

  Reakcija zemljišta (pH) je po definiciji negativno dekadni logaritam koncentracije vodonkovih jona (H+ ) i govori nam o stepenu kiselosti zemljišta. Zavisno o stepenu kiselosti zemljišta su podeljena u pet klasa:

        pH < 4,5 Veoma kisela

        pH 4,5 – 5,5 Kisela

        pH 5,6 – 6,7 Umereno kisela

        pH 6,8 – 7,2 Neutralna

        pH > 7,2 Alkalna (bazična).

  Većina poljoprivrednih kultura najbolje uslove  za rast i razvoj imaju u umereno kiselim do neutralnim zemljištima. Optimalna pH vrednost zavisi od mnogih faktora, prvenstveno od tipa zemljišta i vrste biljaka koju uzgajamo.

 Utvrđivanje pH zemljišta, način je izražavanja koliko je zemljište kiselo ili alkalno . Obično se meri koristeći ekstrakt vode gde je pH 7 neutralan, zemljišta s nižim vrednostima od 7 su kisela, a iznad 7 su alkalna. Većina poljoprivrednih zemljišta nalazi se između pH 6 i pH 7,5. Iako je 5,5 pH pogodan za rast trava i nekih useva, deteline su osetljivije na kisele uslove. Zemljišta pogodna za uzgoj detelina i leguminoza neutralne su reakcije oko pH 7.

  Pre setve pojedinih kultura važno je utvrditi pH zemljišta. Zakiseljavanje zemljišta prirodan je proces u svim zemljištima, a može biti povećano aktivnostima čoveka. Stepen zakiseljavanja zavisi od strukture zemljišta, unošenju u zemljište atmosferskih zagađenja, mineralnih đubriva  i primenjenih agrotehničkih mera. Ako zemljište nije prirodno dovoljno obezbeđeno kalcijumovim ili magnezijumovim karbonatom ili nije redovno rađena kalcifikacija (dodavan kreč), pH zemljišta  se smanjuje . 

  Vrlo kisela zemljišta sa pH ispod 4, nisu pogodna za poljoprivrednu proizvodnju. Ocedne vode kiselih zemljišta mogu sadržavati materije, posebno aluminijum koji ima štetan uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda i negativno delovanje na biljke, životinje, posebno ribe u vodotocima i jezerima. Optimalna reakcija zemljišta nije jednka za sve tipove zemljišta. Na lakšim zemljištima niža je optimalna vrednost pH, a isto vredi i za bolje humozna zemljišta. Osim toga kod livada je optimalna vrednost pH niža za 0,5 do 1 jedinice nego na oraničnim površinama.

  Uzorke zemljišta treba redovno analizirati kako bi se odredile potrebne agromeliorativne mere, da bi se obavila efikasna kalcifikacija i utvrdilo koliko je materijala za kalcifikaciju potrebno. Primenom postupka svakako valja uzeti u obzir neutralizirajuću vrednost materijala za kalcifikaciju te je obavljati češće s manjim količinama. Primenom prekomerne količine materijala za kalcifikaciju smanjujemo preuzimanje većine hraniva iz zemljišta i podstičemo nepovoljne efekte na intenzitet rasta biljaka kroz duže razdoblje.

                                                  Rešavanje kiselosti zemljišta:

- analizom zemljišta (pH),

- odabirom kultura koja se mogu uzgajati na kiselom zemljištu,

- obavljanjem kalcifikacije pre uzgoja poljoprivrednih kultura,

- češćim obavljanjem kalcifikacije, s manjim količinama materijala za kalcifikaciju.  

Tabela 4. Količina poljoprivrednog kreča za promenu pH zemljišta (povećanje pH na 6,5) t/ha

    PH                   Peskovito                  Glinovito i peskovito                    Glinovito

4,5 – 6,5                2.914                              4.700                                        6.500

5,0 – 6,5                2.000                              3.800                                        5.200

5,5 – 6,5                1.300                              2.900                                        3.800

6,0 – 6,5                   670                              1.600                                        2.000

 

 Proračun kalcifikacije na osnovu merenja izmenjivog pH pomoću tablica za izmenjivi pH, mehanički sastav i tip korištenja zemljišta

-         ako je pH veći od 5.5 ne bi trebala kalcifikacija,

-         ako je izmjenjivi pH manji od 4.5 kalcifikacija je neophodna,

-         ako je pH = 4.5-5.5 kalcifikacija je umereno potrebna.

  Proračun kalcifikacije na osnovu EUF metode Kod analize zemljišta EUF metodom na raspolaganju su, osim pH, i drugi parametri analize značajni za određivanje potrebe u kalcifikaciji, npr.: sadržaj kalcijuma a, selektivno vezujuće gline i dr. Ovde je, međutim, već  reč o redovnom đubrenju kalcijumomm umesto meliorativne kalcifikacije.

  Kada je na raspolaganju samo podatak o izmenjivom pH (u KCl), može se koristiti jednostavna formula za izračunavanje potrebe u kalcifikaciji:

                                            CaO t/Ha = ciljni pH – izmereni pH x 2,8

                                                             7 – izmereni pH

Glavna kalcijumova đubriva:

-        živi kreč (oksid kalcijuma); 70-90% CaO,

-        gašeni kreč (hidroksid kalcijuma); 60-70% CaO,

-        Mleveni krečnjak (kalcijum karbonat); 50-55% CaO,

-        dolomitno brašno (kalcijum i magnezijum karbonat); 30% CaO,

-        sadra-gips (kalcijum sulfat); cca 33% CaO,

-        saturacioni mulj (pretežno kalcijum karbonat); cca 22% CaO,

-        laporac (kalcijum  karbonat); 10-95% CaCO3 i MgCO3.

  Kalcifikacija je agrotehnička mera koja može izazvati drastične promene u raspoloživosti hraniva, posebno fosfora i teških metala, pa se ona mora sprovoditi obazrivo. Poželjno je postupno uticati na promenu pH zemljišta, jer promena od vrlo kisele do neutralne sredine radikalno menja uslove (biološko-fizičko-hemijska svojstva zemljišta), što onda zahteva meliorativne doze mineralnih đubriva, prvenstveno fosfora i mikroelemenata, te unošenje većih količina organskih đubriva (humizacija). Kalcifikacija radikalno menja biogenost zemljišta pa se pomiče ravnoteža  stvaranja  i razlaganja humusa u smeru pojačane mineralizacije, a to vodi, nakon početnog porasta efektivne plodnosti, u iscrpljivanje zemljišta i pad produktivnosti zemljišta.

  Meliorativnu kalcifikaciju treba odvojiti od đubrenja ostalim đubrivima, naročito ako se radi o vrlo aktivnim krečnim đubrivima (npr. živi kreč). Organsko đubrenje (stajnjakom) bi trebala biti operacija koja sledi operaciju kalcifikacije i to u vremenskom razmaku od najmanje 3-4 sedmice, jer u protivnom dolazi do štetnih posledica.


                            „Kalcifikacija zemljišta obogaćuje očeve, a osiromašuje sinove“.


   Po opštoj shemi, može se nakon kalcifikacije u prvoj godini očekivati pad plodnosti, zatim u drugoj i trećoj godini najviše dolazi do izražaja pozitivan uticaj kalcifikacije, dok u idućih nekoliko godina dolazi do stagnacije, a nakon toga do pada efekta kalcifikacije.  Kalcifikacija sama po sebi ne rešava problem plodnosti zemljišta, već da bi došla do punog izražaja, u zemljištu mora biti dosta humusa i biljnih hraniva. Naglo povećanje prinosa nakon kalcifikacije posedica je ubrzane mineralizacije organske materije  zbog bolje mikrobiološke aktivnosti, a time i mobilizacije vezanih hraniva. Ubrzo dolazi do naglog pada plodnosti jer su zalihe istrošene.

  Uvek se rade dve analize uzorka zemljišta na stepen kiselosti, zavisno o vrsti upotrijebljenog reagensa. Osnovnu analizu pH vrednosti izvodimo u kalijum hloridu (KCl) – to je potencijalna kiselost zemljišta. Na primer da je potencijalna kiselost izmerena pH 6,0 nije potrebno raditi kalcifikaciju zemljišta. Druga analiza je analiza hidrolitičke kiselosti, koja se izvodi u Ca – acetatu. Obe vrste analiza nam pomažu kod određivanja količine materijala (CaO) za kalcifikaciju.

Autor: Andrija Radulović, dipl. ing. voćarstva

Izvor: Psss.rs

Fotografija: Pixabay      

Ambrozija – jedna od najnepoželjnijih biljaka na našim imanjima!

  Da li ste znali da seme ambrozije može da živi i do 40 godina? To je veoma otporan i agresivan korov koji se stalno razmnožava i zato nikako nemojte da dozvolite da raste u vašoj okolini! Delimo sa vama nekoliko bitnih činjenica u vezi sa ambrozijom, jer znate kako kažu: „Upoznaj neprijatelja da bi ga pobedio”...

Kliknite ovde da biste pročitali članak u celini AGROmedia.rs






Izvor: AGROmedia.rs

Najvažniji makroelementi u ishrani maline

 Најважнији макроелементи у исхрани малине су азот и калијум. За органску продукцију и вегетативни пораст азот представља незаменљиво макрохраниво, док је калујум пресудан за принос и квалитет, али и отпорност на болести, или пак на сушу и зимске мразеве.

  У малинама недостатак калијума се испољава у виду ожеготина, које се појављују на периферији листа и између нерава листа.

 Појаву недостатка калијума подстиче преобилна исхрана азотом, па је при ђубрењу веома значајно добро уравнотежити однос азотних и калијумових ђубрива.

 Претерано уношење калијумових ђубрива у земљиште може да утиче на усвајање осталих елемената и да изазове дебаланс у исхрани, и као последица настаје њихов привидан недостатак, који се испољава одговарајућим симптомима дефицита.

  Најчешћи, запажен, симптом је недостатак Mg, али вишак калијума може изазвати и дефицит тешких метала: мангана и цинка.

Аутор: Мирјана Остојић, дипл. инж.

Извор: Psss.rs

Malinari 2017

Predavanje malinarima u Arilju 2017 god.

Autor: Jovan Baković
Izvor: Youtube

Važnost prolećne prihrane višegodišnjih zasada

  Višegodišnje kulture započinju nov rast i razvoj sa sačuvanim zalihama hraniva od prethodne vegetacijske godine. Sačuvan oblik azota koji se nalazi u obliku aminokiselina, amida i proteina služi kao energija za početni rast. Međutim, za kasnije fiziološke procese potrebno je osigurati nove količine azota putem prolećne prihrane.

  Azot dodat đubrenjem rano u proleće postići će svoju najvišu koncentraciju u biljci tokom kasnog proleća i leta odnosno tokom najvećih potreba za tim hranivom. Dovoljna snabdevenost azotom osigurava nesmetan rast zametnutih plodova i sprečava njihovo odbacivanje (opadanje). Azot je bitan za sprečavanje prevremenog dozrevanja plodova jer održava fiziološku ravnotežu kvalitativnih komponenti u plodu (odnos kiselina i šećera, sadržaj vitamina, fenola) za vreme nepovoljnih klimatskih uslova.

                                                   Izbor đubriva zavisi od više faktora


Izbor pojedinog azotnog đubriva zavisi od:

-kiselosti zemljišta,

-vremenu primene

-povišenju pojedinih kvalitativnih sastojaka u plodu (poput kiselina, šećera, fenola, suve materije, ulja odnosno od svrhe uzgoja)

  Prolećnim đubrenjem osiguravamo sva hraniva potrebna za novo vegetacijsko razdoblje. Ukoliko u jesen fosfor i kalijum nisu uneti u tlo, obavlja se i osnovno đubrenje, a kompanija Petrokemija preporučuje đubrivo NPK 7-20-30, u količini od 350-600 kg/ha (35-60 kg/1000 m2) ili 450-800 kg/ha NPK (MgO, SO3) 7-14-21 (2, 18) ili NPK (MgO, SO3) 12-6-18 (4, 17) ili NPK (MgO) 8-16-24 (2).

" Na neutralnim i kiselim zemljištima prihranu obavljamo s KAN-om i UREOM, dok na alkalnim zemljištima poželjno je da se đubri sa ASN-om ili Petrokemijas-om."

  Prihrana voćaka i vinograda obavlja se zasebnim azotim đubrivima poput UREE i KAN-a ili azotno sumpornim đubrivima poput ASN-a i Petrokemijas-a. Osim navedenih azot može da se unese putem NPK đubriva s povećanim sadržajem azota NPK 20-10-10 ili NPK 15-15-15 ili NP 20-20. Primena azotno sumpornih đubriva moguća je na kiselim zemljištima, ali je potrebno da se obavi kalcizacija.

                                     Ureu dodavati na temperaturi od 10°C

  Urea predstavlja visoko koncentrovano azotno đubrivo koje sadrži 46 % azota u amidnom obliku, a koje se pod povoljnim temperaturnim uslovima lako razgrađuje u amonijumski i nitratni oblik. Stoga je preporuka da se Urea dodaje kada temperatura zemljišta dostigne 10°C. KAN predstavlja azotno đubrivo amonijum nitrat kojem je radi poboljšanja fizičkih osobina dodat mleveni dolomit. Sadrži 27% azota od čega je polovina u amonijumskom, a pola u nitratnom obliku te do 4,8% magnezijuma (MgO) i 6,5% -8,5% kalcijuma (CaO). KAN se proizvodi kao granulisani ili prilirani. Preporučljivo je da se ukupna godišnja količina azotnih đubriva podeli na više obroka kako bi se efikasno iskoristio azot od strane korena voćke i kako bi se sprečili veći gubici.

"Preporučljivo je da se ukupna godišnja količina azotnih đubriva podeli na više obroka!"

  Petrokemijas (amonijum sulfat NS 20-24) predstavlja ekološko prihvatljivo đubrivo s brojnim pozitivnim osobinama poput lake vodotopljivosti, ujednačene granulacije, stabilnih fizikalno hemijskih svojstava. Posebno je interesantan za maslinare i uzgajivače jezgrasto voće (orah, lešnnik, badem, kesten) jer povisuje postotak ulja u plodu. Primenjuje se 200-300 kg/ha (20-30 kg/1000 m2) rano u proleće i tokom maja i juna 100-150 kg/ha.

                                         ASN naglašava obojenost plodova

ASN (amonijum sulfonitrat NS 26-15) je azotno sumporno đubrivo s brojnim ekološkim, fizikalnim i hemijskim prednostima namenjeno ishrani voćaka i vinove loze jer povećava sadržaj proteina, šećera, suve materije, ulja te naglašava obojenost plodova. Primenjuje se u prihrani u količini 150-400 kg/ha godišnje s tim da se navedena količina podeli na više obroka.

" Redovnim đubrenjem osigurava se nesmetan rast i razvoj višegodišnjih    zasada uz garanciju sigurnog i kvalitetnog prinosa."

                                  Redovitnim đubrenjem do kvalitetnog prinosa

Za višegodišnje zasade u rodu preporučuje se 100-120 kg azota po hektaru (10-12 kg N/1000 m2 ili 10-12 g/ m2) s tim da prvi obrok ne prelazi 80 kg azota po hektaru. Prvu prihranu voćki i vinograda možemo obaviti s 150-160 kg/ha (15-16 kg/1000m2 ili 15-16 g/m2) UREE ili 300-400 kg/ha (30-40 kg/1000 m2 ili 30-40 g/m2) NPK 20-10-10 ili Petrokemijas-a ili NP 20-20. Ukoliko se vinova loza đubri zasebno (po trsu) dodaje se 20-30 grama UREE ili 60-80 grama NPK 20-10-10 (ili NPK 15-15-15). Drugu prihranu azotnim đubrivom obavljamo krajem aprila ili početkom maja putem KAN-a ili ASN-a, sa 100-150 kg/ha (10-15 kg/1000 m2 ili 10-15 g/m2). Po trsu se u drugoj prihrani đubri sa 20-30 grama KAN-a ili ASN-a.

Izvor: Agroklub.rs