Radovi u malinjaku - Dalibor Cvetanović

  Da bi imali zapažene rezultate u proizvodnji maline neophodna je primena agrotehnike tokom čitave godine. Mnogi proizvođači to zanemare odmah nakon završene berbe. Nakon završene berbe neophodno je ukloniti izdanke koji su doneli rod.

  Obično je da pre početka berbe i tokom berbe se ne vrši tretiranje hemiojskim sredstvima tako da su ovi stari izdanci glavni nosioci zaraze pa se njihovim uklanjanjem povecava provetrenost, osunčanost i smanjuje mogućnost za oboljenje mladih izdanaka. 

  Izdanke koje spremamo za narednu godinu trebamo vezati. Način vezivanja moze biti u snopu ili razdvojen. Ovim se omogućuje pravilan rast. U proleće naredne godine biramo najbolje razvijene izdanke i to od 5-7 u jednom metru dužine koje treba da donesu rod. Pored ovih mera treba se nastaviti sa radovima i to sa redovnom obradom, tretiranjem, navodnjavanjem kao i đubrenjem organskim i kompleksnim đubrivima.

  

Autor: Dipl inž. Dalibor Cvetanović,  PSSS Leskovac

Izvor: Psss.rs

Problemi kiselih zemljišta u Srbiji

 

  Ukoliko zemljište dosegne određeni nivo kiselosti (pH < 5), njegova produktivnost može biti ugrožena pojavom toksičnog aluminijuma (Al) ili mangana (Mn), a porast biljaka je vrlo često usporen i nastankom nekih drugih problema u ishrani, kao što je to nedostatak fosfora (P), kalcijuma (Ca), magnezijuma (Mg) ili nekog drugog elementa. Istovremeno, mikrobiološki procesi koji omogućavaju kruženje elemenata u lancu ishrane mogu biti značajno redukovani, a sposobnost korenovog sistema da usvaja vlagu i hraniva iz dubljih slojeve je takođe umanjena zbog blokade njegovog rasta.

  Kiselosti zemljišta od oko pH 5,5 se smatra kritičnom, jer se ispod ove pH vrednosti povećava rastvorljivost Al, a pri još nižim vrednostima, on prelazi u zemljišni rastvor i tada postaje toksičan za biljke.

  Međutim, različite biljne vrste različito reaguju na kiselost zemljišta. Neke od njih su u većoj, a neke u manjoj meri tolerantne, s tim da većina njih zahteva neutralna ili blago kisela zemljišta. Zemljišta koja su tokom godine izložena većoj količini padavina, što je prvenstveno uslovljeno klimatskim karakteristikama, su više podložna zakišeljavanju.

  Njihova razgradnja ima za posledicu ispiranje i gubitak baza koje su učestvovale u građi njihovog mineralnog dela i adsorptivnog kompleksa (Ca, Mg, K, Na), a koje pri zakišeljavanju bivaju zamenjeni vodonikovim jonima. Ovo je vrlo čest slušaj u Srbiji, pogotovo u planinskim oblastima, pri čemu zemljišta postaju jako kisela (niža od  pH 4).

  Ukupno gledano, problem kiselih zemljišta predstavlja značajan problem zemljišta Srbije. S obzirom da kisela zemljišta zahvataju veći deo poljoprivrednih površina centralnih delova Srbije, značajno se smanjuje i njihova produkciona sposonost. Intenzivnijem procesu zakišeljavanja zemljišta tokom proteklih decenija doprinosi i smanjeni unos organskih materije i primena isključivo mineralnih (azotnih) đubriva.

Autor: Ana Prokić, dipl.ing.

Izvor:Psss.rs

Malina može više- osnovni nivo - video 2

Video 2: Još jedno predavanje prof.Adnana Malićevića u Užicu, 2017 god.

Izvor: Youtube,grad Užice

Lisne vaši - Marinko Jovičić

  Prezimljavaju u obliku jaja koja su skrivena u pupoljcima izdanaka. U proleće čim počne listanje one napadaju mlado lišće izdanke i rodne grančice. Sisanjem sokova troše hranu i na taj način iscrpljuju izdanke i deformišu lišće. 

Lisne vaši su jedan od najčešćih vektora virusnih oboljenja maline. 

 Lisne vaši treba suzbijati do perioda cvetanja korišćenjem insekticida na bazi dimetoata. U zasadima maline i kupine javlja se i veći broj polifagnih štetočina kao što su: rutava buba, popac, majski gundelj i neke druge štetočine.

Autor: Marinko Jovičić

Izvor: Psss.rs

Азот у исхрани малине

  Азот повећава бујност изданака, а у исто време и повећава потребу малине за калијумом нарочито од цветања до бербе.  Јаче ђубрење азотом даје мекане плодове који су слабо транспортабилни и подложни лаком кварењу.

  При нормирању количине азотних ђубрива за прихрањивање мора се имати у виду да превелике количине азота у кишним годинама могу изазвати многе негативне последице, као што су: појачано труљење плодова, мањи садржај шећера и киселина, недовољну чврстину и сл.

  Слаб вегетативни пораст је најуочљивији симптом недостатка азота. 

 Симптоми недостатка испољени светложутом бојом листа прво се јављају на доњим, старијим листовима на младару, што је условљено премештањем азота из старијег у млађе лишће у условима недовољне исхране азотом. Уколико листови почну, у току вегетације, да раније отпадају и то је знак да је изражен недостатак азота.

  Последице вишка азота лако се уочавају кроз претерану бујност. Листови су крупни и тамнозелене боје. Вегетативни раст се продужава до касне јесени, па врхови летораста остају недозрели и лако измрзавају.

  Вишак азота у исхрани неповољно се одражава и на родност. Претерана исхрана азотом има за последицу слабу диференцијацију генеративних пупољака и смањење родности, и касније сазревање плодова.

Аутор: Мирјана Остојић, дипл. инж.

Извор: Psss.rs

Biopesticidi - Monika Božanić

  Postizanje visokih i stablinih prinosa u biljnoj proizvodnji u velikoj meri zavisi od upotrebe pesticida. Pesticidi kao sintetisana jedinjenja različitog su hemijskog sastava, toksikoloških osobina, perzistentnosti i potencijalni su zagađivači životne sredine. U toku razgradnje odnosno trensformacije pesticida nastaju međuprodukti koji su često perzistentniji od polaznih jedinjenja, ostaju duže godina u zemljištu, što može da ima veliki štetni uticaj na biljke u plodoredu.

  Ostaci pesticida se lancima ishrane mogu naći u hrani, što predstavlja opasnost po zdravlje ljudi i životinja. Pesticidi mogu biti toksični i za korisne organizme kao što su pčele, ribe, ptice i dr. Usled intenzivne primene pesticida dolazi do razvoja rezistentnosti kod organizama koji se suzbijaju.

  Alternativni način borbe protiv bolesti, štetočina i korova mogu biti biološke mere odnosno biopesticidi.

  Biopesticidi se zasnivaju na korišćenju korisnih mikroorganizama ili produkata njihovog metabolizma koji su alternativa za sintetička jedinjenja. Mikoorganizmi kao produkte svog organizma stvaraju toksine, kristale, spore, antibiotike kojima štite biljke delujući antagonistički na prouzrokovače bolesti, štetne insekte, nematode i korove a ekološki su bezbedni i bezopasni za ljude.

  Korisni mikrooorganizmi produkuju vitamine, enzime i biljne hormone kojima deluju na imuni sistem biljka, povećavajući njihovu otpornost. Podela biopesticida obavljena je prema vrsti organizma koje suzbijaju na bioinsekticide, biofungicide, bioherbicide i sl.

Autor: Božanić Monika, dipl.ing.polj.

Izvor: Psss.rs

Malina može više - napredni nivo terenski prikaz- video 1

Fantastično predavanje prof. Adnana Malićevića na terenu. U ovom videu možete čuti mnogo korisnih informacija ali isto tako videti kako ih primeniti u praksi. Dakle, teorija i praksa, sve u jednom videu... Kako napraviti kontejnerske sadnice, koje izdanke vezati u proleće, šta raditi sa panjevima...  Pogledajte...

Izvor: Youtube, Grad Užice

Suzbijanje korova na strništu - Gordana Cvetković

  Višegodišnji uskolisni i širokolisni korovi kao što su palamide (Cirsium arvense), divlji sirak (Sorghum halepense), poponca (Convolvulus arvensis), pirevine (Agropyrum repens) i ostali veoma su česti korovi naših njiva. 

  Neophodno je isprovocirati  nicanje korova, putem ljuštenja strništa ili tanjiranja  i sačekati da korovi niknu u što većem broju. Sada je  idealno vreme za suzbijanje korova jer imamo padavine koje će isprovocirati bolje nicanje korova i bolje usvajanje herbicida jer je poželjno kretanje sokova kroz biljku da bi se herbicid bolje usvojio.

  Kada korovi budu u fazi intetzivnog porasta, poželjno je uraditi tretiranje neselektivnim (totalnim) herbicidima na bazi glifosata u količini 3 do 10 l/ha, u zavisnosti od vrste korova. Na tržištu ima veliki broj preparata na bazi glifosata. Proizvođači mogu primeniti neki od preparata: Glifosav-480, Glifol, Glitotal, Agroglifosat, Pirokor, Bingo-480, Clinic, Cosmic-36, Glifomark,  Roundap, Boom efekt  i drugi . 

  Ako se na strništu pojavi samo divlji sirak preparati se mogu upotrebiti u količini od 4-5 l/ha. Ako na strništu pored divljeg sirka ima i pirevine, palamide i poponca količina treba da bude veća do 8 l/ha. Preporučena količina vode je kao i kod ostalih herbicida koji se primenjuju folijarno 200-400 l/ha.

 

Tretiranu površinu strništa ne treba obrađivati 15 do 20 dana posle primene kako bi se herbicid što bolje transportovao preko lista do korena i rizoma. Tretiranje bi trebalo izvoditi u večernjim časovima, kada je temperatura vazduha u opadanju. U tom periodu biljke otvaraju svoje stome i intenzivnije  usvajaju aktivne materije. Ove herbicide treba primeniti kada je vreme mirno, bez vetra jer su oni neselektivni i uništavaju svaku biljku sa kojom dođu u kontakt.

 

Suzbijanje korova na strništu se preporučuje umesto česte pojave spaljivanja žetvenih ostataka što nanosi velike štete sa dugotrajnim posledicama. Spaljivanjem žetvenih ostataka gube se značajne količine organske materije. Spaljivanjem žetvenih ostataka se zagađuje atmosfera a takođe i uništavaju neki korisni mikroorganizmi u zemljištu. Ne treba zanemariti ni opasnost od izbijanja požara.

Herbicidi primenjeni na strništu deluju samo preko lista i zelenih biljnih delova ne ostavljajući herbicidne ostatke u zemljištu, tako da se na tako tretiranoj parceli mogu sejati usevi bez ograničenja. Suzbijanjem korova na strništu smanjuje se brojnost korova za naredni usev, koji obično bude neka okopavina. Zahvaljujući ovoj meri u proleće naredne godine problem korova se često može rešiti samo jednim tretmanom  nekim zemljišnim herbicidom.

Na tretiranim površinama zabranjena je ispaša stoke, kao i upotreba osušene biljne mase za ishranu.    

Autor: Gordana Cvetković spec.ing.polj.

Izvor: Psss.rs

Malinina buba - Marinko jovičić

  Ovo je ekonomski najznačajnija štetočina maline i kupine kod nas. Prezimljava u zemljištu kao imago ili u obliku lutke. Odrasli insekt se pojavljuje krajem aprila početkom maja mesec, hrani se dopunski mladim lišćem. 

  Ženka polaže jaja u otvorene cvetove. Štete nanose odrasli insekti koji se hrane delovima cveta ili ploda i larve koje se hrane plodovima. Ponekad se u plodu mogu naći i tri larve, i tada su štete ogromne.U pojedinim godinama može dovesti do smanjenja prinosa i za 30 - 40 %. 

  Suzbija se u vreme dopunske ishrane prezimelog imaga kada su malina i kupina još u fazi cvetnog pupoljka a po potrebi još jednom za 10 - 14 dana. Za suzbijanje malinine bube mogu se koristiti insekticidi na bazi lambda cihalotrina.

Autor: Marinko Jovičić

Izvor: Psss.rs

Suzbijanje kestenjaste pegavosti maline -Vesna Nišavić Veljković

 Gajenje maline u Srbiji predstavlja veoma važnu i profitabilnu delatnost. Jedan od najvažnijih činilaca koji utiče na isplativost gajenja ove voćne vrste je oboljenje kestenjasta pegavost maline. Rasprostranjena je u svim rejonima gajenja maline.  Nastaje kao posledica infekcije  gljive Didymella applanata.  Štete od ove bolesti se nekako olako prihvataju i čini se da se ne troši dovoljno energije za  suzbijanje ove pojave.

 

  Zbog šteta koje prouzrokuje na malini neophodno je redovno suzbijanje ovog patogena. Za uspešno suzbijanje kestenjaste pegavosti maline potreban je kompleks mera: agrotehničke, mehaničke i hemijske.  Agrotehničke mere podrazumevaju pravilan izbor terena  i gustinu sadnje, zdrav sadni materijal, redovno suzbijanje korova, smanjenu upotrebu azotnih ćubriva… Neke od ovih mera su kod već podignutih zasada isključene kao mogućnost, ali kada se podiže nov zasad na njih treba obratiti pažnju.

   

  Prilikom podizanja malinjaka treba birati ocedite terene i redove postavljati u pravcu duvanja dominantnih vetrova  radi boljeg provetravanja zasada. Odgovarajućom gustinom sadnje omogućava se bolji  protok vazduha i apsorpcija sunčevih zraka čime se umanjuje mogućnost pojave oboljenja.  

 Redovnim suzbijanjem korova smanjuje se vlažnost oko osnove izdanaka što takođe doprinosi smanjenju pojave oboljenja. S obzirom da se oboljenje intezivnije javlja u bujnijim zasadima, potrebno je smanjiti upotrebu đubriva, naročito azotnih. Uklanjanje prvoizniklih izdanaka je takođe veoma značajna mera suzbijanja , jer lišće na novim izdancima ostaje duže otporno, nego lišće na izdancima koji su prvo nikli. Uklanjanje izdanaka treba vršiti kada oni dostignu visinu oko 15cm, jer ako prerastu zagušiće donji deo rodnih izdanaka, pri čemu dolazi  do povećanja vlage i ostvarivanja povoljnih uslova za nastanak bolesti.

 

  Preventivne,  agrotehničke i mehaničke  mere imaju veliki značaj, ali  primena  fungicida predstavlja neizostavnu i najvažniju meru u suzbijanju ovog oboljenja. Primena odgovarajućih fungicida je dominantan način suzbijanja ovog patogena, ali sa određenim problemima. Najveći problem je ograničena  primene fungicida  u periodu cvetanja i tokom berbe, (taj period može trajati i do 60 dana) kao i ostaci pesticida u plodovima. Kao problem u hemijskoj zaštiti maline je i mali broj fungicida registrovanih za zaštitu maline od ovog patogena. 

  U Srbiji je za suzbijanje D. applanata registrovano samo četiri aktivne materije: Cu-hidroksid. Cu-oksihlorid, azoksistobi i tebukonazol. Primena hemijskih sredstava za zaštitu maline od ovog patogena je samo jedna od mera i bez primene ostalih, agrotehničkih i mehaničkih mera, potpuni efekat će izostati.

Autor: Vesna Nišavić Veljković, dipl.ing.

Izvor: Psss.rs