Šta je karenca -Lidija Vulović

  Vreme koje mora da protekne od poslednje primene pesticida do žetve ili berbe naziva se karenca. To je period u kome se primenjeni pesticidi potpuno razgrade ili se razgrade ispod maksimalne dovoljne količine (MDK).

 Izražava se u danima. 

 U zavisnosti od brzine razgradnje svi pesticidi se mogu svrstati u četri grupe:

   1. Preparati za čiju razgradnju je potrebno do 8 dana (pesticid se brzo razgradi)

   2. Preparati za čiju razgradnju je potrebno do 14 dana

   3. Preparati za čiju razgradnju je potrebno od 14-28 dana (pesticid se umereno brzo razgradi)

   4. Preparati za čiju razgradnju je potrebno preko 28 dana (pesticid se veoma sporo razgradi)

 U zavisnosti od gajene biljne vrste, pojave štetočina, patogena ili korova, pesticidi se u toku vegetacije primenjuju više puta. Pri tome treba voditi računa da se na početku vegetacije koriste preparati sa dužom karencom a sa približavanjem vremena berbe ili žetve koristiti preparate sa manjom karencom kako bi štićen usev u momentu berbe ili žetve imao što manje ostataka pesticida u sebi.

Autor: Lidija Vulović

Izvor. Psss.rs

Malina i njen odnos prema zemljištu

  Posle višedecenijskog gajenja maline u Srbiji, a Valjevsko malinogorje je jedno od najstarijih, ispostavilo se da je ,,Crvena kraljica” jedna od najzahtevnijih voćnih vrsta.

  Visoka cena plodova i velika konkurentnost na tržištu doveli su do ekspanzije gajenja maline i ona je sađena svuda, bez obzira što su stručnjaci upozoravali na moguće problem u gajenju. Vrlo brzo se pokazalo da je osnovni problem u gajenju maline izbor zemljišta i njegove fizičke i hemijske osobine, i svaka greška prilikom biranja parcele i odabira zemljišta kasnije nije mogla biti ispravljena i po nepisanom pravilu takvi zasadi su propali i iskrčeni su. 

  Malini najviše odgovaraju zemljišta koja su duboka, rastresita, dobro propustljiva, sa 50 do 60 % gline, plodna sa 4-5% humusa, slabo kisela pH 5,5 – 6,5, umereno vlažna, sa povoljnim vodnim, toplotnim i vazdušnim režimom, koja sadrže o,20% N, 8-10mg P2O5  i 18 do 20 mg K2O na sto grama vazdušno suve zemlje. U malinogornjima Srbije ovakve osobine imaju smeđa slabo kisela zamljišta, gajnjače, antropogenizirane smonice, duboki aluvijalni i deluvijalni nanosi i šumske krčevine.                                                     

  Malini ne odgovaraju zemljišta koja su: sa više od 60% gline jer su slabo propustljiva za vazduh i vodu; peskovita preko 70% peska jer slabo zadržavaju vodu i brzo se ispiraju hranljive materije; sveže krčevine jer takva zemljišta su zaražena štetnim gljivicama; jako zakorovljena naročito širokolisnim rizomskim korovima. Zemljišta čiji je pH ispod 4,0 ne treba koristiti za podizanje zasada maline jer je veoma otežana normalna ishrana i usvajanje pojedinih biogenih elemenata.

Autor: dipl.ing. Jovan Milinkovic

Izvor: Psss.rs

Zasto je bitno djubrenje voćaka azotom u proleće - Valentina Aleksić

 Đubrenje voćaka vrlo je važna agrotehnička mera. Voćke za svoj rast i razvoj plodova  i  vegetativnih organa (prirast drveća, izdanaka  i korenja) iz  zemljišta izvlače i troše velike količine hranjivih materija. Đubrenjem se stoga mora održavati potreban  nivo  hraniva u  zemljištu  kao i potrebna ravnoteža među pojedinim hranjivim elementima. Osim toga, đubrenjem se  zemljište mora postupno obogaćivati radi povećanja plodnosti. Hranjive materije  u  zemljištu podležu različitim promenama vezivanja (inaktivacije) ili oslobađanja (aktivacije). Kad hranjive materije  u  zemljištu  ne bi bile podložne većim promenama, tada bi bilo lakše utvrditi potrebne količine hranjivih elemenata za rast i rodnost voćaka jer bi se zemljištu redovno dodavalo toliko hraniva (đubriva) koliko voćke  za godinu izvlače iz zemljišta.

 Međutim, osim različitih promena, hraniva unesena u  zemljište u znatnoj se meri gube ili ispiraju  iz  zemljišta  kišama.  Zavisno do svojstva zemljišta , veći ili manji deo hranjivih  materija iz đubriva  veže se (inaktivira) u oblike teško dostupne voćkama. Na primer, lako dostupni fosfor (monoklacijum fosfat) često se veže sa gvožđem ili aluminijumom u  zemljištu u teško dostupan ili nedostupan oblik (tetra i penta fosfat gvožđa  ili aluminijuma).

 Azot u  zemljištu lako podleže procesima ispiranja pa nastaju veliki gubici ako se đubrenje  ne obavlja postupno u više navrata. Navedeni primeri pokazuju kako je težak problem održavanja plodnosti  zemljišta  i određivanje potrebe đubriva  i rokova  đubrenja  i zato je neophodno kontrolom plodnosti zemljišta  utvrditi trenutno stanje plodnosti zemljišta , kao i potrebne količine , formulacije , vreme i način primene đubriva po preporuci stručnog lica.

Azot je preko potreban sastavni deo organa i tkiva voćaka. U pojedinim organima i tkivima različito je zastupljen. Najviše  azota  ima lišće, cvetni pupoljci, plodovi i semenke. Uloga  azota u životu voćke je višestruka. Povoljno delovanje azota odražava se u povećanju fotosinteze, rastu lišća, mladara, plodova i drugih organa voćaka te u povećanju zametanja cvetnih pupoljaka. Azot  utiče na celokupan razvoj voćke, posebno  na obilnost i kvalitet prirasta.

 Nedostatak  azota odražava se u smanjenju prirasta mladara, sitnijem lišću, smanjenom zametanju cvetnih pupoljaka, slabijem cvetanju, povećanom opadanju već zametnutih plodova i opšte  slabijem razvoju plodova. Generalno , čitava stabla ostaju slabije razvijena, kržljava i brže propadaju. Međutim, i višak  azota  može imati nepovoljan uticaj na voćke.

 Ako je zemljište  prebogato azotom , tada mladari , lišće i korenje porastu vrlo bujno. Rast se produžava do kasne jeseni, mladari ne dozrevaju  dovoljno već ostaju s  zelenim i  mekanim  tkivom pa lako izmrzavaju. Ujedno se povećava osetljivost prema bolestima i štetočinama, a dešavaju  se i neke fiziološke promene. Zbog viška  azota  produžava se vreme dozrevanja plodova i skraćuje vreme njihovog trajanja.

 Takođe je vrlo važno pravovremeno  unošenje  azotnih đubriva  u  zemljište. Prekasno unošenje azotnih đubriva    izazva  produženu vegetaciju. S druge strane, azotna đubriva   lako topiva i pokretna, pa dolazi do većih gubitaka ako se sve unese u jesen, jer u jesen i zimi obično ima dosta padavina . Zbog intenzivnog rasta korena u jesen, za šta je potrebno dosta azota , važno je u jesen uneti  azotna đubriva. Na proleće opet počinje intenzivni rast korenja, zatim cvatanje, oplodnja, rast mladara  i plodova, a za rast tih organa treba puno azota. Znači, i u proleće treba đubriti azotom. Početkom leta zameću se cvetni pupoljci  za rod u idućoj godini, bujno rastu mladari ,plodovi pa je opet potrebno dosta azota. Prema tome, azotnim  đubrivima  treba đubriti  u više navrata, posebno  u jesen, proeće i početkom leta. Ukupnu količinu azota  treba podeliti u četiri obroka.

Jedna četvrtina od ukupne godišnje količine azotnih đubriva  unosi se  tokom jesenje obrade nakon berbe da se potpomogne razvoj korenja. Druga četvrtina dodaje se rano u proleće, odnosno četiri  nedelje  pre cvetanja. Treća četvrtina dodaje se odmah nakon opadanja latica. Poslednja četvrtina dodaje se oko 15. maja. Zavisno od klimatskim prilika, đubrenje azotom  može biti drugačije. Tamo gde rano nastupa suša,  đubrivo  se unosi ranije u proleće.

Autor: Valentina Aleksić, dipl. ing. melioracija zemljišta i voda

Izvor: PSSS Poljoservis  Knjaževac

Izbor mesta za podizanje voćnjaka

Polka

  Obzirom da se položaj bira samo jedanput, potrebno mu je posvetiti veliku pažnju. Najvažniji činioci koji utiču na izbor terena jesu ekološki odn. mikroklimatski uslovi. 

  Zato je potrebno širu okolinu budućeg područja s obzirom na važnije klimatske činioce (reljef, nagib, ekspoziciju i izloženost vetrovima) dobro istražiti i poznavati. Tako će o količini i rasporedu padavina po mesecima zavisiti i planiranje navodnjavanja zasada.

   Poznavanje broja kišnih dana omogućiti će dobru organizovanost tehnološkog procesa u najboljim rokovima. Vrlo važni su podaci i o učestalosti i jačini pojave grada. Vlažnost vazduha,  nadmorska visina takođe su od posebne važnosti za proizvodnju. Pojavu vetra, njegovu jačinu i učestalost smerova (ruža vetrova) potrebno je snimiti kako bi se donela odluka o potrebi osiguranja zaštitnih pojaseva. Prema učestalosti po godinama treba analizirati i pojavu ranih jesenjih i  kasnih prolećnih mrazova. 

  Izboru zemljišta takođe  treba posvetiti pažnju u smislu da treba istražiti fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta, postojanje podzemnih voda, mogućnost zadržavanja nadzemnih voda na površini i drugih važnih činilaca. 

  Nakon završetka istraživanja, počinje  planiranje u slučaju podizanja  malog zasada. Projektovanjem se rešavaju pitanja hidromelioracije, viška  površinskih i podzemnih voda, zaštite od tuđih slivnih voda, načina pripreme zemljišta s meliorativnim đubrenjem, mogućnosti terasiranja na nagnutim terenima, osiguranja vode, zaštite od grada i jačih vetrova, organizacije proizvodnih parcela, glavnih i sporednih puteva, dovoda električne energije, mehanizacije procesa proizvodnje i prevoza, osiguranja stručnjaka i radne snage, izbora vrsta, sorata i podloga s rasporedom po proizvodnim parcelama, nabavke voćnih sadnica, izbora uzgojnih oblika s tehnologijom dinamike gajenja, đubrenja, programa zaštite od bolesti, dinamike rodnosti i strukture proizvodnje. 

 Zemljište je potrebno pažljivo pripremiti kako bi se posađene voćke pravilno razvijale, redovno rađale i duže živele. Priprema zemljišta sastoji se od čišćenja terena, ravnanja terena, melioracije I rigolovanje terena. 

  Zasad voćaka može se podići na terenu koji je ranije bio obrađivan i na njemu su se uzgajale ratarske ili voćarske kulture kao i na terenu koji nije bio obrađivan (šuma, šikara, livada, pašnjak). Ranije obrađivano zemljište, posebno ako je bilo navodnjavano, sigurno je izgubilo svoju strukturu stoga je istu potrebno popraviti nekom od meliorativnih mera.

  Puno bolje je kada se zasad zasniva na parceli na kojoj se prethodno uzgajala neka leguminoza. Kako je mrvičasta struktura zemljišta  najbolja za uzgoj voćaka, kao pretkulture takođe su pogodne repa i žitarice. Najlošiji izbor jesu  parcele na kojoj se prethodno uzgajala neka voćna vrsta. To zemljište se najpre  mora koristiti za gajenje  nekih drugih kultura i to duže vreme kako bi se zemljište odmorilo. 

  Zemljište koje je ranije bilo pod šumom ili šikarom potrebno je  iskrčiti od svog drveća I  nastojati odstraniti što više korenja koje ako ostane u zemljištu predstavlja izvor truljenja što može zaraziti koren voćke.

  Ako na terenu postoje veće neravnine, depresije i izbočine, potrebno ih je pre dubokog oranja izravnati, posebno zbog normalnog oticanja suvišne vode. S površine treba iskrčiti i odstraniti svo kamenje. Na terenima s nagibom većim od 8 do 10 % potrebno je terasiranje zbog opasnosti od erozije i ispiranja hranjivih materija.

Autor: Nenad Stefanović, dipl.ing.polj.

Izvor: Psss.rs

KISELOST ZEMLJIŠTA (pH) - Andrija Radulović

  

  Reakcija zemljišta (pH) je po definiciji negativno dekadni logaritam koncentracije vodonkovih jona (H+ ) i govori nam o stepenu kiselosti zemljišta. Zavisno o stepenu kiselosti zemljišta su podeljena u pet klasa:

        pH < 4,5 Veoma kisela

        pH 4,5 – 5,5 Kisela

        pH 5,6 – 6,7 Umereno kisela

        pH 6,8 – 7,2 Neutralna

        pH > 7,2 Alkalna (bazična).

  Većina poljoprivrednih kultura najbolje uslove  za rast i razvoj imaju u umereno kiselim do neutralnim zemljištima. Optimalna pH vrednost zavisi od mnogih faktora, prvenstveno od tipa zemljišta i vrste biljaka koju uzgajamo.

 Utvrđivanje pH zemljišta, način je izražavanja koliko je zemljište kiselo ili alkalno . Obično se meri koristeći ekstrakt vode gde je pH 7 neutralan, zemljišta s nižim vrednostima od 7 su kisela, a iznad 7 su alkalna. Većina poljoprivrednih zemljišta nalazi se između pH 6 i pH 7,5. Iako je 5,5 pH pogodan za rast trava i nekih useva, deteline su osetljivije na kisele uslove. Zemljišta pogodna za uzgoj detelina i leguminoza neutralne su reakcije oko pH 7.

  Pre setve pojedinih kultura važno je utvrditi pH zemljišta. Zakiseljavanje zemljišta prirodan je proces u svim zemljištima, a može biti povećano aktivnostima čoveka. Stepen zakiseljavanja zavisi od strukture zemljišta, unošenju u zemljište atmosferskih zagađenja, mineralnih đubriva  i primenjenih agrotehničkih mera. Ako zemljište nije prirodno dovoljno obezbeđeno kalcijumovim ili magnezijumovim karbonatom ili nije redovno rađena kalcifikacija (dodavan kreč), pH zemljišta  se smanjuje . 

  Vrlo kisela zemljišta sa pH ispod 4, nisu pogodna za poljoprivrednu proizvodnju. Ocedne vode kiselih zemljišta mogu sadržavati materije, posebno aluminijum koji ima štetan uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda i negativno delovanje na biljke, životinje, posebno ribe u vodotocima i jezerima. Optimalna reakcija zemljišta nije jednka za sve tipove zemljišta. Na lakšim zemljištima niža je optimalna vrednost pH, a isto vredi i za bolje humozna zemljišta. Osim toga kod livada je optimalna vrednost pH niža za 0,5 do 1 jedinice nego na oraničnim površinama.

  Uzorke zemljišta treba redovno analizirati kako bi se odredile potrebne agromeliorativne mere, da bi se obavila efikasna kalcifikacija i utvrdilo koliko je materijala za kalcifikaciju potrebno. Primenom postupka svakako valja uzeti u obzir neutralizirajuću vrednost materijala za kalcifikaciju te je obavljati češće s manjim količinama. Primenom prekomerne količine materijala za kalcifikaciju smanjujemo preuzimanje većine hraniva iz zemljišta i podstičemo nepovoljne efekte na intenzitet rasta biljaka kroz duže razdoblje.

                                                  Rešavanje kiselosti zemljišta:

- analizom zemljišta (pH),

- odabirom kultura koja se mogu uzgajati na kiselom zemljištu,

- obavljanjem kalcifikacije pre uzgoja poljoprivrednih kultura,

- češćim obavljanjem kalcifikacije, s manjim količinama materijala za kalcifikaciju.  

Tabela 4. Količina poljoprivrednog kreča za promenu pH zemljišta (povećanje pH na 6,5) t/ha

    PH                   Peskovito                  Glinovito i peskovito                    Glinovito

4,5 – 6,5                2.914                              4.700                                        6.500

5,0 – 6,5                2.000                              3.800                                        5.200

5,5 – 6,5                1.300                              2.900                                        3.800

6,0 – 6,5                   670                              1.600                                        2.000

 

 Proračun kalcifikacije na osnovu merenja izmenjivog pH pomoću tablica za izmenjivi pH, mehanički sastav i tip korištenja zemljišta

-         ako je pH veći od 5.5 ne bi trebala kalcifikacija,

-         ako je izmjenjivi pH manji od 4.5 kalcifikacija je neophodna,

-         ako je pH = 4.5-5.5 kalcifikacija je umereno potrebna.

  Proračun kalcifikacije na osnovu EUF metode Kod analize zemljišta EUF metodom na raspolaganju su, osim pH, i drugi parametri analize značajni za određivanje potrebe u kalcifikaciji, npr.: sadržaj kalcijuma a, selektivno vezujuće gline i dr. Ovde je, međutim, već  reč o redovnom đubrenju kalcijumomm umesto meliorativne kalcifikacije.

  Kada je na raspolaganju samo podatak o izmenjivom pH (u KCl), može se koristiti jednostavna formula za izračunavanje potrebe u kalcifikaciji:

                                            CaO t/Ha = ciljni pH – izmereni pH x 2,8

                                                             7 – izmereni pH

Glavna kalcijumova đubriva:

-        živi kreč (oksid kalcijuma); 70-90% CaO,

-        gašeni kreč (hidroksid kalcijuma); 60-70% CaO,

-        Mleveni krečnjak (kalcijum karbonat); 50-55% CaO,

-        dolomitno brašno (kalcijum i magnezijum karbonat); 30% CaO,

-        sadra-gips (kalcijum sulfat); cca 33% CaO,

-        saturacioni mulj (pretežno kalcijum karbonat); cca 22% CaO,

-        laporac (kalcijum  karbonat); 10-95% CaCO3 i MgCO3.

  Kalcifikacija je agrotehnička mera koja može izazvati drastične promene u raspoloživosti hraniva, posebno fosfora i teških metala, pa se ona mora sprovoditi obazrivo. Poželjno je postupno uticati na promenu pH zemljišta, jer promena od vrlo kisele do neutralne sredine radikalno menja uslove (biološko-fizičko-hemijska svojstva zemljišta), što onda zahteva meliorativne doze mineralnih đubriva, prvenstveno fosfora i mikroelemenata, te unošenje većih količina organskih đubriva (humizacija). Kalcifikacija radikalno menja biogenost zemljišta pa se pomiče ravnoteža  stvaranja  i razlaganja humusa u smeru pojačane mineralizacije, a to vodi, nakon početnog porasta efektivne plodnosti, u iscrpljivanje zemljišta i pad produktivnosti zemljišta.

  Meliorativnu kalcifikaciju treba odvojiti od đubrenja ostalim đubrivima, naročito ako se radi o vrlo aktivnim krečnim đubrivima (npr. živi kreč). Organsko đubrenje (stajnjakom) bi trebala biti operacija koja sledi operaciju kalcifikacije i to u vremenskom razmaku od najmanje 3-4 sedmice, jer u protivnom dolazi do štetnih posledica.


                            „Kalcifikacija zemljišta obogaćuje očeve, a osiromašuje sinove“.


   Po opštoj shemi, može se nakon kalcifikacije u prvoj godini očekivati pad plodnosti, zatim u drugoj i trećoj godini najviše dolazi do izražaja pozitivan uticaj kalcifikacije, dok u idućih nekoliko godina dolazi do stagnacije, a nakon toga do pada efekta kalcifikacije.  Kalcifikacija sama po sebi ne rešava problem plodnosti zemljišta, već da bi došla do punog izražaja, u zemljištu mora biti dosta humusa i biljnih hraniva. Naglo povećanje prinosa nakon kalcifikacije posedica je ubrzane mineralizacije organske materije  zbog bolje mikrobiološke aktivnosti, a time i mobilizacije vezanih hraniva. Ubrzo dolazi do naglog pada plodnosti jer su zalihe istrošene.

  Uvek se rade dve analize uzorka zemljišta na stepen kiselosti, zavisno o vrsti upotrijebljenog reagensa. Osnovnu analizu pH vrednosti izvodimo u kalijum hloridu (KCl) – to je potencijalna kiselost zemljišta. Na primer da je potencijalna kiselost izmerena pH 6,0 nije potrebno raditi kalcifikaciju zemljišta. Druga analiza je analiza hidrolitičke kiselosti, koja se izvodi u Ca – acetatu. Obe vrste analiza nam pomažu kod određivanja količine materijala (CaO) za kalcifikaciju.

Autor: Andrija Radulović, dipl. ing. voćarstva

Izvor: Psss.rs

Fotografija: Pixabay      

Ambrozija – jedna od najnepoželjnijih biljaka na našim imanjima!

  Da li ste znali da seme ambrozije može da živi i do 40 godina? To je veoma otporan i agresivan korov koji se stalno razmnožava i zato nikako nemojte da dozvolite da raste u vašoj okolini! Delimo sa vama nekoliko bitnih činjenica u vezi sa ambrozijom, jer znate kako kažu: „Upoznaj neprijatelja da bi ga pobedio”...

Kliknite ovde da biste pročitali članak u celini AGROmedia.rs






Izvor: AGROmedia.rs

Najvažniji makroelementi u ishrani maline

 Најважнији макроелементи у исхрани малине су азот и калијум. За органску продукцију и вегетативни пораст азот представља незаменљиво макрохраниво, док је калујум пресудан за принос и квалитет, али и отпорност на болести, или пак на сушу и зимске мразеве.

  У малинама недостатак калијума се испољава у виду ожеготина, које се појављују на периферији листа и између нерава листа.

 Појаву недостатка калијума подстиче преобилна исхрана азотом, па је при ђубрењу веома значајно добро уравнотежити однос азотних и калијумових ђубрива.

 Претерано уношење калијумових ђубрива у земљиште може да утиче на усвајање осталих елемената и да изазове дебаланс у исхрани, и као последица настаје њихов привидан недостатак, који се испољава одговарајућим симптомима дефицита.

  Најчешћи, запажен, симптом је недостатак Mg, али вишак калијума може изазвати и дефицит тешких метала: мангана и цинка.

Аутор: Мирјана Остојић, дипл. инж.

Извор: Psss.rs

Malinari 2017

Predavanje malinarima u Arilju 2017 god.

Autor: Jovan Baković
Izvor: Youtube

Važnost prolećne prihrane višegodišnjih zasada

  Višegodišnje kulture započinju nov rast i razvoj sa sačuvanim zalihama hraniva od prethodne vegetacijske godine. Sačuvan oblik azota koji se nalazi u obliku aminokiselina, amida i proteina služi kao energija za početni rast. Međutim, za kasnije fiziološke procese potrebno je osigurati nove količine azota putem prolećne prihrane.

  Azot dodat đubrenjem rano u proleće postići će svoju najvišu koncentraciju u biljci tokom kasnog proleća i leta odnosno tokom najvećih potreba za tim hranivom. Dovoljna snabdevenost azotom osigurava nesmetan rast zametnutih plodova i sprečava njihovo odbacivanje (opadanje). Azot je bitan za sprečavanje prevremenog dozrevanja plodova jer održava fiziološku ravnotežu kvalitativnih komponenti u plodu (odnos kiselina i šećera, sadržaj vitamina, fenola) za vreme nepovoljnih klimatskih uslova.

                                                   Izbor đubriva zavisi od više faktora


Izbor pojedinog azotnog đubriva zavisi od:

-kiselosti zemljišta,

-vremenu primene

-povišenju pojedinih kvalitativnih sastojaka u plodu (poput kiselina, šećera, fenola, suve materije, ulja odnosno od svrhe uzgoja)

  Prolećnim đubrenjem osiguravamo sva hraniva potrebna za novo vegetacijsko razdoblje. Ukoliko u jesen fosfor i kalijum nisu uneti u tlo, obavlja se i osnovno đubrenje, a kompanija Petrokemija preporučuje đubrivo NPK 7-20-30, u količini od 350-600 kg/ha (35-60 kg/1000 m2) ili 450-800 kg/ha NPK (MgO, SO3) 7-14-21 (2, 18) ili NPK (MgO, SO3) 12-6-18 (4, 17) ili NPK (MgO) 8-16-24 (2).

" Na neutralnim i kiselim zemljištima prihranu obavljamo s KAN-om i UREOM, dok na alkalnim zemljištima poželjno je da se đubri sa ASN-om ili Petrokemijas-om."

  Prihrana voćaka i vinograda obavlja se zasebnim azotim đubrivima poput UREE i KAN-a ili azotno sumpornim đubrivima poput ASN-a i Petrokemijas-a. Osim navedenih azot može da se unese putem NPK đubriva s povećanim sadržajem azota NPK 20-10-10 ili NPK 15-15-15 ili NP 20-20. Primena azotno sumpornih đubriva moguća je na kiselim zemljištima, ali je potrebno da se obavi kalcizacija.

                                     Ureu dodavati na temperaturi od 10°C

  Urea predstavlja visoko koncentrovano azotno đubrivo koje sadrži 46 % azota u amidnom obliku, a koje se pod povoljnim temperaturnim uslovima lako razgrađuje u amonijumski i nitratni oblik. Stoga je preporuka da se Urea dodaje kada temperatura zemljišta dostigne 10°C. KAN predstavlja azotno đubrivo amonijum nitrat kojem je radi poboljšanja fizičkih osobina dodat mleveni dolomit. Sadrži 27% azota od čega je polovina u amonijumskom, a pola u nitratnom obliku te do 4,8% magnezijuma (MgO) i 6,5% -8,5% kalcijuma (CaO). KAN se proizvodi kao granulisani ili prilirani. Preporučljivo je da se ukupna godišnja količina azotnih đubriva podeli na više obroka kako bi se efikasno iskoristio azot od strane korena voćke i kako bi se sprečili veći gubici.

"Preporučljivo je da se ukupna godišnja količina azotnih đubriva podeli na više obroka!"

  Petrokemijas (amonijum sulfat NS 20-24) predstavlja ekološko prihvatljivo đubrivo s brojnim pozitivnim osobinama poput lake vodotopljivosti, ujednačene granulacije, stabilnih fizikalno hemijskih svojstava. Posebno je interesantan za maslinare i uzgajivače jezgrasto voće (orah, lešnnik, badem, kesten) jer povisuje postotak ulja u plodu. Primenjuje se 200-300 kg/ha (20-30 kg/1000 m2) rano u proleće i tokom maja i juna 100-150 kg/ha.

                                         ASN naglašava obojenost plodova

ASN (amonijum sulfonitrat NS 26-15) je azotno sumporno đubrivo s brojnim ekološkim, fizikalnim i hemijskim prednostima namenjeno ishrani voćaka i vinove loze jer povećava sadržaj proteina, šećera, suve materije, ulja te naglašava obojenost plodova. Primenjuje se u prihrani u količini 150-400 kg/ha godišnje s tim da se navedena količina podeli na više obroka.

" Redovnim đubrenjem osigurava se nesmetan rast i razvoj višegodišnjih    zasada uz garanciju sigurnog i kvalitetnog prinosa."

                                  Redovitnim đubrenjem do kvalitetnog prinosa

Za višegodišnje zasade u rodu preporučuje se 100-120 kg azota po hektaru (10-12 kg N/1000 m2 ili 10-12 g/ m2) s tim da prvi obrok ne prelazi 80 kg azota po hektaru. Prvu prihranu voćki i vinograda možemo obaviti s 150-160 kg/ha (15-16 kg/1000m2 ili 15-16 g/m2) UREE ili 300-400 kg/ha (30-40 kg/1000 m2 ili 30-40 g/m2) NPK 20-10-10 ili Petrokemijas-a ili NP 20-20. Ukoliko se vinova loza đubri zasebno (po trsu) dodaje se 20-30 grama UREE ili 60-80 grama NPK 20-10-10 (ili NPK 15-15-15). Drugu prihranu azotnim đubrivom obavljamo krajem aprila ili početkom maja putem KAN-a ili ASN-a, sa 100-150 kg/ha (10-15 kg/1000 m2 ili 10-15 g/m2). Po trsu se u drugoj prihrani đubri sa 20-30 grama KAN-a ili ASN-a.

Izvor: Agroklub.rs

Rano prolećno tretiranje voćaka (plavo prskanje voćaka) - Gordana Jovanović

  Zimsko tretiranje je jako značajna mera u suzbijanju štetnih organizama – biljnih bolesti i štetočina na voćnim vrstama i vinovoj lozi. Ova mera, ukoliko se sprovede na početku vegetacije, olakšava za  50% posla u zaštiti voćaka od štetnih organizama tokom vegetacije, jer se zimskim tretiranjem smanjuje potencijal patogena koji mogu pričiniti velike štete pri povoljnim uslovima tokom godine.

  Koštičavo voće, malinu i kupinu treba tretirati nešto ranije, jer ove voćne vrste kreću ranije sa vegetacijom u odnosu na jabučasto voće.

  Primena preparata obavlja se prema uputstvu proizvodjača, tretiranje mora biti kvalitetno i temeljno sa većom količinom vode, to jest sa većom količinom rastvora (vode i preparata). Voćka se mora kvalitetno, temeljno  isprskati, "okupati" kako  bi rastvor dospeo do svih otvora na biljkama, jer su upravo to mesta gde prezimljavaju mnogi štetni organizmi. Preporučena količina vode po jednom hekratu je 1.000-1.500  litara, uz strogo poštovanje koncentracije sredstva koju preporučuje  proizvođač, a nalazi se na uputstvu  koje je priloženo uz preparat kada se isti kupuje u poljoprivrednim apotekama. 

  Prskanje se izvodi po tihom i mirnom vremenu, bez vetra, uz obavezno korišćenje zaštitne opreme.

Obavezno treba obratiti pažnju na mogućnost mešanja preparata na bazi bakra i mineralnih ulja da ne bi došlo do pojave fitotoksičnosti. Zbog toga treba obavezno pročitati uputstvo o mogućnosti mešanja tih preparata. 

  Preparati na bazi bakra, u jesen i u proleće, pre pucanja pupoljaka, treba da se koriste u koncentraciji za 50% većoj od koncentracije koja se koristi na početku vegetacije. Sve voćne vrste bi trebalo u jesen, posle opadanja lišća, zaštititi preparatima na bazi bakra, u cilju smanjenja infekcionog potencijala raznih patogena.  U periodu mirovanja, poželjno je pregledati voćke i vinovu lozu na prisustvo prezimljujućih insekata i grinja. Pregledom je bitno utvrditi da li je brojnost štetočina iznad kritične, kako bi se donela odluka za izvođenje zaštite u periodu - pred kraj mirovanja i početak vegetacije.   

  U jesen  nakon  opadanja lišća kod svih koštičavih voćnih vrsta, a posebno kod breskve, nektarine, šljive i višnje, potrebno je obaviti kasno plavo prskanje, u cilju smanjenja potencijala prouzrokovača bolesti, kao što su kovrdžavost lista breskve i nektarine, monilioze, šupljikavosti lista šljive i višnje i rogača na šljivi. Pre tretiranja,  potrebno je obaviti orezivanje voćnjaka  i to prilikom odstraniti obolele, osušene, polomljene grane, mumificirane plodove, obolelo lišće koje visi na grani i dr. Uništavanjem ili zaoravanjem opalih listova, smanjuje se populacija patogena i štetočina.

   Kod jabučastih voćaka – jabuke, kruške, dunje i mušmule, treba obratiti pažnju na osušene grane sa lišćem koje ostaje da visi na grani, kao i rak rane, jer se odatle širi prouzrokovač bakteriozne plamenjače (Erwinia amilovora). Prilikom rezidbe, treba odstraniti obolele grane (na kojim su ostali sasušeni listovi) od mesta oboljenja prema stablu 40–60 cm (u zavisnosti od debljine grane i više odseći) i obavezno ih spaliti. Za dezinfekciju alata koristiti 96% etanol, a rane treba premazati 1 % rastvorom bakarnih preparata. Veće preseke na stablu prilikom rezidbe trebalo bi zatvoriti kalemarskim voskom. Posle rezidbe, poželjno je izvršiti prskanje (kupanje) voćaka bakarnim preparatima. 

Autor: Mr Gordana Jovanović,  Poljoprivredna  savetodavna i stručna služba Leskovac

Izvor: Psss.rs

Kompost - Radojka Nikolić

  

  Kompost nastaje u procesu mikrobiološke razgradnje organske materije. Za kompostiranje se mogu koristiti različite materije organskog porekla kao što su žetveni ostaci, usitnjeno granje, ljuske jaja, pepeo.

  Kvalitet komposta zavisi od vrste organske materije, njene usitnjenosti, temperature i kiseonika. Kompostiranje može dase vrši u komposterima, metalnim ili plastičnim buradimakoja moraju da budu otvorena na dnu i da postoji drenažni sloj.

   U manjim seoskim gazdinstvima, za kompostiranje se koristi prostor ograđen daskama, ciglom ili žicom. Na većim gazdinstvima koja raspolažu sa većom količinom biomaterijala, kompostiranje se obavlja na većim površinama. Teren na kojem će se formiratihumka za kompostiranje treba da je propustan za vodu, blago nagnut, da nije direktno izložen uticaju sunca i vetra. 

  Postupak kompostiranja: prvo se skine sloj zemlje gde se poređa drenažni sloj od slame, kukuruzovine, lišća zatim se ređa sloj organskog otpada 15 - 20 cm, pa sloj zemlje debljine do 5 cm i tako naizmenično do visine 1 - 1,5 m. Cela masa se ne sabija ili se blago sabija. Mora biti umereno vlažna, neutralne reakcije, pa se po potrebi zaliva i dodaje kreč.

   Kompostiranje traje 3 - 12 meseci. Proces kompostiranja se može ubrzati upotrebom mikrobioloških preparata. Završen je kada se dobije kompost koji je jednoličan, mrvičast, lak i tamnosmeđ.

Kompost se koristi kao organsko đubrivo za malčiranje zemljišta i proizvodnju supstrata.

Autor: Radojka Nikolić, dipl.ing.

Izvor: Psss.rs

Fotografija: Pixabay

Teška odluka za malinare - saditi polku ili vilamet ?

  „Crveno zlato“, kako od milošte zovemo maline, već dugi niz godina je jedna od najperspektivnijih i najisplativijih voćarskih vrsta koja se plantažno gaji u našoj zemlji.

 Bivala su vremena kada se ova proizvodnja razvila toliko da je naša zemlja bila vodeći proizvođač malina u svetu. Danas se slika relativno izmenila, ali i dalje smo u samom vrhu po kvalitetu ploda i količinskoj proizvodnji maline. Glavni konkurenti na svetskom tržištu maline su nam Poljska i Čile, a u igru je ušla i Rusija...

 Kliknite ovde da biste pročitali članak u celini AGROmedia.rs

Izvor: Agromedia.rs

Uklanjanje izdanaka maline koji su doneli rod

  Odmah po završetku berbe maline, proizvođace maline ocekuju važni poslovi koji se svake godine u redovnoj proizvodnji ploda moraju obaviti radi uspešne proizvodnje.

  U praksi u većini malinjaka se ne primenjuju sve gore navedene agrotehničke mere koje slede posle berbe te iz tog razloga smanjeni su prinosi, kvalitet i zdravstvena ispravnost ploda. 

  Da bi poljoprivredni proizvođači ostvarili visoke prinose, kvalitetne i zdrave plodove treba obavezno blagovremeno i kvalitetno da primene sve agrotehničke mere koje slede, najpre posle  berbe i kasnije u toku narednog vegetacionog perioda. 

  Uklanjanje starih izdanaka koji su doneli rod treba da bude redovna i obavezna mera koja se izvodi svake godine u rodnim zasadima. Sa završetkom berbe ovi izdanci su završili svoju funkciju. Njih odmah treba iseći, sačekati tri do četiri dana da se prosuše, a zatim izneti iz malinjaka i spaliti. 

  Njihovim iznošenjem i uklanjanjem smanjuje se i konkurencija u hrani i vodi mladim ovogodišnjim izdancima (ostavljenim za rod u narednoj godini) koja im je neophodna do kraja vegetacije za stvaranje cvetnih pupoljaka, normalno dozrevanje i razvoj do optimalne visine za ostverivanje visokih prinosa. 

  Iznošenjem starih izdanaka u malinjaku se poboljšava provertavanje i osunčavanje, a samim tim se smanjuju povoljni uslovi za razvoj štetnih organizama na mladim izdancima. Izdanci koji imaju dovoljno sunca u toku vegetacije bolje dozrevaju i lakse podnose niske temperature u toku zime, kao i temperaturna kolebanja.                

Autor: Dipl. ing.Stanojlović Srđan

Izvor: Psss.rs

Vađenje i trapljenje sadnica voćaka

  Prilikom procesa proizvodnje sadnica trebalo bi primenjivati takve postupke koji će omogućiti maksimalan kvalitet sadnog materijala, koji je preduslov za dobijanje zadovoljavajućih rezultata zasnovanog zasada. I pored tako proizvedenih sadnica, one ne moraju biti automatski preporučene za sadnju na stalnom mestu, ukoliko se samim sadnicama ,od njihovog vađenja iz rastila do sadnje, postupa ne stručno i ne blagovremeno.

 Kvalitet i svežina sadnica značajno je određena njihovim vađenjem iz rastila. Ovaj postupak uglavnom je mehanizovan, ali može se, u manjem broju sadnica, obavljati i ručno. Pri samom odvajanju korena od zemlje, u najvećem broju slučajeva dolazi do kidanja sitnih žila, ali ne retko i slabijih skeletnih. Zato se u praksi posebna pažnja posvećuje ovom postupku, da ne bi dolazilo do osetnijih povreda korena, a samim tim slabijeg prijema sadnica i kasnije otežanih svih fizioloških procesa. 

  Pri samom vađenju sve sadnice sa većim oštećenjima korena su lošijeg kvaliteta i ne bi ih trebalo koristiti u postavljanju voćnjaka. Na razvijenost korena prevashodno utiče starost sadnice, kao i podloga na kojoj je kalemljena plemka. Starije sadnice trebalo bi, po pravilu, da imaju razvijenije, duže žile. 

  Odmah po vađenju sadnice bi trebalo zaštititi i ne izlagati ih previše dužem uticaju vazduha ili, eventualno, niskim temperaturama. Ukoliko se previše isuše korenove žile smanjuju sposobnost regeneracije i priraštaja i do 50 % u odnosu na pravilno zaštićene sadnice. Oštećenja od mrazeva mogu nastati pri vađenju sadnica u dane negativnih temperatura, ukoliko borave otvorene na polju ili lošem transportu, ili nisu adekvatno utrapljene. 

  Bezbedan smeštaj sadnica radi zaštite od sušenja i izmrzavanja obavlja se u namenskim trapovima, ili nagrtanjem na otvorenom polju. Lokacija trapa mora biti ocedita, sa srazmerno niskim nivoom podzemne vode. Oko utrapljenih sadnica trebalo bi iskopati odgovarajuće kanale radi zaštite od glodara- miševa ili većih, bujičnih kiša. Snopovi u trapu obeležavaju se po sortimentu sadnica, što se prenosi u plan, evidenciju ovog prostora.

  Radi zaštite od izmrzavanja korenove žile se dobro zatrpavaju sitnom poluvlažnom zemljom ili peskom. Donji deo sadnica do oko 30-50 cm, takođe se zatrpava zemljom. Utrapljene sadnice trebalo bi zaštititi od zečeva, miševa, voluharica, ili drugih štetočina, koje bi mogle naneti trajne posledice na kori debla ili korenu sadnica.

Autor:Mr Branko Tanasković

Izvor: Psss.rs

Zaštita maline od grada -dipl.ing. Todorović Magdalena

 Zadnjih godina u proizvodnji maline grad zna da napravi velike štete, kako na plodovima, tako i na rodnim izdancima i lastarim, kao i na mladim izdancima koji donose rod naredne godine.

 Pod udarom grada plodovi bivaju obijeni pojedinačno ili sa celim lastarima, a oni koji ne opadnu su povređeni, sa napuklom pokožicom na jednom ili više zbirnih plodića. Kroz povređena mesta prodiru patogeni, razne vrste gljiva i plodovi vrlo brzo trule i opadaju i rod biva izgubljen. 

 Grad takođe nanosi štetu na rodnim izdancima obijajući i lomeći rodne lastare koji nose rod, štete se manifestuju i na ovogodišnjim mladim izdancima koji donose rod naredne vegetacije, tamo gde su udareni gradom bivaju slomljeni, a ako nisu slomljeni na udarenim mestima obrastaju nedovoljno i postaju krti, tako da oni u toku godine ili prilikom roda bivaju slomljeni i izgubljeni za rod u narednoj godini.

 Štete od grada zavise od učestalosti padanja u datom lokalitetu, krupnoće i intenziteta udara.

 Da bi se izbegle štete od grada koje mogu biti katastrofalne, zasadi se moraju štititi. Postoje dva načina zaštite, i to protiv gradnim raketama i postavljanjem protiv gradnih mreža u zasade maline.

 Zaštita protivgradnim raketama u poslednje vreme je sve nesigurnija iz raznih razloga, ali je zato mnogo pouzdanija i sigurnija zaštita protivgradnim mrežama. Postavljanje protivgradnih mreža u zasade je značajna investicija, ali se kroz dugotrajnu upotrebu isplati, obzirom na visinu šteta koje padanjem grad zna da napravi.

 Kada se ova mreža postavi u jedan zasad ona ima dvostruku ulogu, jer u prvom redu štiti malinu od grada, a i od visokih letnjih temperatura koje znaju da nanesu štetu plodovima i lastarima maline.

 Postavljena mreža u zasadu maline pravi zasenu i izbegavaju se ožegotine na plodovima i listu kada u toku leta dođe do ekstremno visokih temperatura.

PSSS-Prokuplje 

Autor: Todorović Magdalena dipl.ing.

Izvor:psss.rs

Bloč virus maline (RLBV) - Zorica Lazić

  Stručnjaci Instituta za voćarstvo u Čačku obavili su ispitivanje na području Ivanjice i Arilja uticaja novootkrivenog virusa maline na prinose i kvalitet plodova ovog voća. I u drugim opštinama Zlatiborskog okruga u 2015.godini nastavlja se ispitivanje ovog virusa.

      

  Dosadašnja ispitivanja Instituta za voćarstvo su pokazala veliku prisutnost Bloč virusa maline, koji bi se mogao nazvati i virusom zamrljanosti lista. Ono što je interesantno takve simptome na izdancima i listovima pripisivane su štetnom dejstvu eriofidne grinje. Korišćene su značajne količine akaricidnih sredstava, međutim, efekat dejstva je izostao. Bukvalni prevod naziva ovoga virusa sa engleskog jezika jeste zamrljanost lista maline.

  Prvi simptomi su difuzno žutilo po listu, list nema zdrav izgled, primećeno je i da se smanjuje plod maline. Plodovi sa takvih izdanaka su dosta slađi. Detekcija i identifikacija virusa  se nastavlja na terenu. 

  Za  širenje novih zasada koristiti zdrav sertifikovan materijal. Na malini je detektovano oko 15 virusnih oboljenja tako da zdrav bezvirusan sadni  materijal je preduslov uspešne proizvodnje.

Autor: Zorica Lazić, dipl.ing.

Izvor: Psss.rs

Osnovni principi rezidbe maline - Branivoje Anđelić

 Izdanak maline je dvogodišnji. U prvoj godini razvija se vegetativno dostužući svoju punu visinu a u drugoj godini donosi rod i ugine. 

 Novi izdanci se razvijaju iz korena koji je višegodišnji, odnosno iz korenovog vrata i služe kao zamena izdancima koji su doneli rod. Rod donose rodne grančice koje nastaju razgranavanjem pupoljaka na središnjem delu dvogodišnjeg izdanka (niži pupoljci su manje rodni, jer su razvijeni u zaseni a vršni su kasnije formirani i manje diferncirani. 

 Ove biološke karakteristike maline uslovljavaju način njene rezidbe, koja se izvodi u dva navrata,plus zelena rezidba.

 Letnja rezidba posle berbe ( krajem Jula ). Obavlja se po završetku berbe, tako što se dvogodišnji izdanci, koji su doneli rod odseku do zemlje, iznesu iz malinjaka i spale. Takođe se uklanjaju i jednogodišnji izdanci iz žila. Mladi izdanci se uklanjaju ako su formirani daleko od centralnog dela žbuna i imaju slabije razvijen koren od centralnog dela koji će dati izdanke za zamenu. Njihovim uklanjanjem ostvaruju se bolji uslovi osvetljenosti za razvoj novih izdanaka i smanjuje se mogućnost zaraze i napada od bolesti i štetočina .

  Prolećna rezidba pre kretanja(mart-april). Obavlja se pre kretanja vegetacije, kada prođe opasnost od mrazeva.Pri prolećnoj rezidbi prvo se vrši proređivanje izdanaka . U žbunu se ostavlja 5-7 dobro razvijenih i pravilno raspoređenih izdanaka, dok se slabiji, nedovoljno razvijeni izdanci uklanjaju do osnove. Zatim se vrši prekraćivanje ostavljenih izdanaka. Odseca se samo vršna trećina izdanaka, jer srednja trećina daje najbolji plod i najveći prinos u odnosu na ceo izdanak. Pošto svi izdanci nemaju istu visinu i odsecanje ne treba da bude na istoj visini .Skraćivanje se vrši i zbog toga da bi izdanci imali uspravan rast ( jer tada ne dolazi do savijanja pod teretom ploda ) i zbog osobine maline da sazreva od osnove prema vrhu, čime vršni deo uvek ostaje nedovoljno sazreo.

 Oštro prikraćivanje izdanaka u proleće se ne preporučuje jer se prinos smanjuje a plodovi se ne povećavaju, novi izdanci mogu da zaklone rodne grančice pa je berba otežana a i plodovi dozrevaju kasnije u odnosu na umereno orezane. 

 Zelena rezidba. Već od druge godine primenjuje se zelena rezidba koja obuhvata uklanjanje prvih serija jednogodišnjih izdanaka.  Izdanci se uklanjaju do zemlje u više navrata, čim dostignu visinu 10-15 sm (na 15-20 dana).U uslovima navodnjavanja uklanjanje izdanaka se vrši do 1. jula a u uslovima bez navodnjavanja do početka maja meseca.Zelena rezidba je značajna iz dva razloga:

- Uklanjanjem mladih izdanaka u ovom periodu sprečava se oduzimanje vode i hranljivih materija dvogodišnjim izdancima.Na taj način se dobijaju plodovi boljeg kvaliteta.

- Pored toga maladi izdanci zasenjuju i utiču na povećanje vlažnosti kod rodnih izdanaka i tako stvaraju uslove za razvoj gljivičnih obolenja.

Autor:Dipl. Inž Branivoje Anđelić

Izvor:psss.rs

Glodari u zasadu maline - Milena Ćirić

 U zasadima maline od glodara najčešće se javljaju poljski miš (Microtus arvalis) i vodena voluharica (Arvicola terrestris). Kao i kod ostalih glodara odlikuje ih osobina brzog razmnožavanja, tako da u uslovima prenamnoženja mogu da naprave pustoš u malinjacima. Poljski miš pripada grupi sisara sa najvećim potencijalom razmnožavanja, u toku jedne godine jedan par ostavi nekoliko stotina potomaka.   

  U zasadima maline poljski miš i vodena voluharica izazivaju štete tako što u zoni korenovog sistema prave dugačke hodnike, pa u slučaju većih mrazeva u njih se uvlači hladan vazduh i dolazi do delimičnog ili potpunog izmrzavanja korena.

Ove štetočine se uništavaju krajem jeseni, u periodu kada nestane zelene hrane. Koriste se zatrovani mamci, koji se prave od zrnevlja pšenice, ječma, prekrupe ili sitno iseckanih plodova jabuke ili fabrički već pripremljeni mamci – CINKFOSFID, BRODILON, FACIRON.

Autor: Milena Ćirić, dipl.ing.

Fotografija: Pixabay

Izvor: Psss.rs

Registrovana pojava azijske voćne mušice - Gordana Cvetković

  Na teritoriji delovanja PSSS Niš u zasadu vinove loze i kupine registrovano je povećano prisustvo azijske voćne mušice  (Drosophila suzukii). 

 

  Prvi ulov imaga azijske voćne mušice registrovan je 13.09.2016. u zasadu kupine i vinove loze.

  Azijska voćna mušica  Drosophila suzukii  je štetočina koja napada širok spektar voćnih vrsta i napada plodove  u fazi zrenja. Ova invazivna štetočina može da pričini jako velike štete na svim voćnim vrstama koje imaju tanku pokožicu ploda i to na jagodi, malini, kupini, trešnji, višnji, breskvi, kajsiji, šljivi, smokvi i plodovima vinove loze.

  Oštećenja na plodovima nastaju polaganjem jaja, pri čemu ženke testerastom legalicom zasecaju pokožicu ploda u koji polažu jaja. Iz položenih jaja larve se pile za veoma kratko vreme, zavisno od temperature u proseku od 7 do 10 dana, a u jednom plodu može biti veći broj larvi. Napadnuti plodovi usled ishrane larvi brzo propadaju i podložni su truljenju.

  Odrasle jedinke veličine su oko 3mm. Mužjaci su sa tamnim pegama na prednjim krilima i dva češlja na prednjim nogama, dok ženke imaju karakterističnu testerastu legalicu kojom zasecaju pokožicu ploda u koji polažu jaja. Jedna ženka u toku svog životnog veka položi i do 600 jaja (u proseku oko 400). Jaja voćne mušice su ovalna i veličine do 0,6mm, larve bele boje i veličine do 4mm, dok su lutke veličine do 3mm i braon boje.

  Na teritoriji delovanja PSSS Niš tokom cele vegetacije vršen je monitoring i postavljane su lovne klopke u zasadima jagode, višnje, kupine, maline i vinove loze i  13.09.2016. godine u lovnim klopkama registrovano je prisustvo imaga kao i larve u  plodovima kupine i maline, a u bobicama grožđa nije registrovano  prisustvo larvi.

  Pošto u Srbiji ne postoje registrovani insekticidi za ovu štetočinu, proizvođačima voća se preporučuju sledeće mere borbe:

- Masovno izlovljavanje odraslih jedinki postavljanjem velikog broja klopki (atraktant: 150ml crvenog vina + 150ml jabukovog sirćeta + nekoliko kapi deterdženta za sudove)

- Skraćivanje intervala branja zrelih plodova u cilju što bržeg sklanjanja sa parcele.

- Obavezno uklanjanje i spaljivanje zaraženih i trulih plodova, kao i higijena ivica parcela (okolno divlje bilje može biti domaćin ovoj štetočini i predstavlja mesto njenog umnožavanja).

- Kontrola ambalaže i opreme za berbu.

  Raspoložive mere kontrole treba sprovesti na području celog regiona. U protivnom, ne mogu se očekivati zadovoljavajući rezultati.

Autor: Gordana Cvetković, spec. zaštite bilja 

Izvor: Psss.rs