Kako sami možete proveriti kvalitet zemljišta ?

Za uspešno gajenje biljaka veoma je važno poznavati pH vrednost zemljišta. Ima mnogo priručnih metoda koje vam mogu pomoći da uradite analizu.

  Pre setve ili sadnje bilo koje biljne vrste potrebno je dobro upoznati karakteristike izabranog zemljišta.

  U istom zemljištu mogu da rastu različite biljke, neke će biti bujne, razgranate, sa obiljem plodova, dok će druge ostati kržljave, slabe bujnosti i rodnosti. Stanje u kojem su biljke veoma zavisi od kvaliteta i pH vrednosti zemljišta.

Kiselost zemljišta se izražava pH reakcijom i može da ima vrednost 0-14:

veoma kiselo zemljište - pH < 4,5

kiselo - 4,6 do 5

blago kiselo - 5,1 do 5,5

skoro neutralno - 5,6 do 6,4

neutralno - 6,5 do 7,3

blago bazno (alkalno) - 7,4 do 8

bazno - 8,1 do 8,5

veoma bazno - > 8,5.

Postupci određivanja pH reakcije zemljišta

 Prema biljkama koje na njemu rastu možemo odrediti o kakvom zemljištu je reč. Većina biljaka raste na zemljištu slabo kisele i neutralne reakcije. Međutim, sve biljne vrste nisu iste u pogledu zahteva prema reakciji zemljišta. 

Na neutralnom zemljištu rastu: beli i crveni luk, detelina, kupus, ladolež, repa, cvekla.

Na slabo kiselom zemljištu dobro rastu: krastavac, ruže, krompir, patlidžan, tikvice, grašak, kamilica. 

Na kiselom rastu: paradajz, kiselica, peršun, bosiljak.

Postupak sa 9% sirćetom

 Potrebno je uzeti kašiku zemlje i preliti je malom količinom sirćeta. Ukoliko je zemlja neutralna doći će do vrlo slabog penušanja. Kod kiselog zemljišta neće biti promena. Međutim, ako je zemljište bazno javiće se reakcija, burnog penušanja, a to je najbolji pokazatelj da sirće reaguje sa bazama iz zemlje. Po intenzitetu stvaranja mehurića, penušanju, možemo da utvrdimo i da li je reč o slabije baznom ili baznom zemljištu. Što je više penušanja zemljište je baznije.

Postupak sa sodom

 Kašiku zemlje treba preliti sodom rastvorenom u vodi. Neutralno i bazno zemljište neće reagovati, dok će kiselo zemljište reagovati i doći će do penušanja. Što je penušanje intenzivnije to je i kiselost zemlje veća. 

Postupak određivanja pH reakcije lakmus papirom

 Uzorak zemljišta treba očistiti od grančica i kamenčića i u staklenoj posudi rastvoriti u destilovanoj vodi. Rastvor zemljišta je potrebno procediti kroz nekoliko slojeva gaze ili filter. U profiltriran rastvor se zatim potopi lakmus papir koji će nakon nekoliko minuta promeniti boju. Dobijenu boju treba uporediti sa bojom na skali koja se dobije u paketiću lakmus papira.

 Postupak sa čajem od lišća višnje, trešnje ili crvene ribizle

 Za ovaj postupak potrebno je uzeti 3-4 lista trešnje, višnje ili crne ribizle i preliti ključalom vodom, a zatim pustiti da se ohladi. Hladnim čajem od lišća se onda prelije uzorak zemljišta. Nakon nekoliko minuta boja u staklenoj posudi će se promeniti. Crvenkasta boja je pokazatelj da je reč o kiselom i jako kiselom zemljištu, dok plava boja ukazuje na slabo kiselo zemljište. Zelenkasta boja ukazuje na neutralnu reakciju zemljišta.

Postupak određivanja pH reakcije sokom od grožđa

 U staklenu teglu je potrebno staviti uzorak zemljišta i polako ga preliti sa sokom od grožđa. Ukoliko dođe do promene boje a na površini se pojave mehurići to je znak da je reč o neutralnom zemljištu.

Autorka: Ranka Vojnović

Izvor: agroklub.rs

Stajnjak visestruko koristan

Stajnjak

 "Cilj primene organskog đubriva je povećanje biološke aktivnosti zemljišta,a samim tim i njegove plodnosti. Unošenjem organske materije popravljaju se fizičke,biološke i hemijske osobine zemljišta."

  Poljoprivrednici koji se bave stočarstvom period zimskih meseci koriste da bi transportovali stajnjak do parcela. Transport stajskog đubriva poskupljuje njegovu primenu, a često je neophodna i dodatna radna snaga. Uz to mnogi poljoprivrednici moraju da kupe stajnjak pa kad na to dodaju i zahteve transporta i rasturanja đubriva, često i odustanu od upotreba ovog organskog đubriva.

                                 Upotreba stajskog đubriva - zapostavljena

   Iz ekonomskih i organizacionih razloga, upotreba stajskog đubriva u našoj zemlji vrlo često biva zapostavljena. Primenom organskih đubriva unose se i korisni mikroorganizmi u zemljište, a istovremeno se aktivira njihov rad. Cilj primene organskog đubriva je povećanje biološke aktivnosti zemljišta, a samim tim i njegove plodnosti. Unošenjem organske materije popravljaju se fizičke, biološke i hemljske osobine zemljišta. Osim toga što je izvor najvažnijih hranljivih materija neophodnih za razvoj biljke, stajsko đubrivo bogato je i mikroorganizmima i bakterijama, koje veoma povoljno deluju na strukturu zemljišta.

Važno je da se stajnjak po parceli primeni što ravnomernije, da ne bi došlo do nejednake bujnosti useva i njihovog poleganja na mestima gde je rasturena veća količina stajskog đubriva.

                                                Vreme rasturanja stajnjaka

 Stajnjak treba rasturiti neposredno pred osnovnu obradu zemljišta. Po nanošenju potrebno ga je zaorati da bi se smanjili gubici azota koji nastaju ako se stajnjak ostavi na parceli mnogo pre obrade. U zavisnosti od toga da li je zemljište teže ili lakše stajnjak je potrebo zaorati pliće, odnosno dublje.

Pri plićem zaoravanju stajnjaka nedostatak je što ga oruđa za dopunsku obradu zemljišta iznose na površinu. Nekada se rastura i svež stajnjak. Iako ima manje gubitke, jer nema skaldištenja ovog đubriva napomena je da se ovakvo đubrivo ne treba rasturati u periodu blizu setve ili sadnje. Naime, burno razlaganje stajnjaka može oštetiti mlade biljke ili seme pri klijanju. Svež stajnjak ima i druge nedostatke. Teže ga je rasturitii zaorati, a sporije se i razlaže i deluje, navodi PSSS Leskovac.

                                      Neophodno uraditi analizu zemljišta

 Količina stajnjaka koja se preporučuje za rasturanje zavisi od osobine zemljišta i klime ali i kvaliteta stajnjaka i zahteva useva. Najčešće se đubri količinom 20 do 40 tona po hektara. Pre upotrebe stajnjaka svakako je potrebno uraditi agrohemijsku analizu zemljišta na osnovu koje stručno lice daje preporuku. S obzirom na to da stajnjak ima produženo dejstvo preporuka je da se na težim zemljištima unosi na svakih četiri do pet godina, ilovači tri do četiri godine, a na lakišim dve do tri godine.

U sistemu intenzivne poljoprivredne proizvodnje relativno je niska koncetracija hraniva na težim zemljištima pa je preporuka da se stajnjak kombinuje s odgovarajućom količinom mineralnih hraniva, a sve na osnovu rezultata analize zemljišta kao i potreba useva.

Jelena Stojiljković, PSSS Leskovac

Autorka: Marija Antanasković

Izvor:agroklub.rs

Širenje raka korena u bačkim malinjacima

Malina Polka

  Malina je uz jabuku naša najznačajnija voćna vrsta. Godišnje od izvoza maline zaradimo do 100 miliona dolara deviznog prihoda. Malina se sve više sadi u Vojvodini, ali sa povećanjem površina šire se i bolesti, pre svega zbog toga što se malinjaci podižu neodgovarajućim sadnim materijalom.

           Rak korena se ubrzano širi

  Poslednjih godina, u centralnoj Bačkoj naročito, intenzivno se podižu zasadi maline. Reč je uglavnom o dvorodim malinama dominantno sortama polka i polana.. Kako je zainteresovanost za podizanje zasada velika, a količina sadnica ograničena, neretko proizvođači podižu zasade izdancima, koji se ne mogu podvesti pod sadnice. Zato i ne čudi pojava bakterijskog raka korena (Agrobacterium tumefaciens) u tek podignutim zasadima maline. Savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Vrbasu Katarina Radonić kaže da je ta pojava masovna.

  "U poslednje tri, četiri godine mi imamo preko 300 hektara podignutih malinjaka, taj problem je izuzetno veliki. Smatramo da ima preko 30% malinjaka koji su zaraženi ovom bolešću. Prevencija je slaba i bakterija se intenzivno širi. Proizvođači po svaku cenu podižu zasade i sami su krivi za položaj u kom su se našli. Podižu zasade sa neproverenim sadnicama. Kupuju ih kod onih za koje se već zna da imaju bolesne zasade. To je osnovni problem u malinjacima u srednjoj Bačkoj."

Isecaju guke iz zaraženih izdanaka pa prodaju "sadnice".

  Potražnja za sadnicama je velika, a njih nema dovoljno na tržištu. Zato mnogi prekopavaju stare zasade i vade izdanke maline koji su često zaraženi rakom korena. Katarina Radonić, koja je inženjerka zaštite bilja, kaže da se pri tom ne biraju načini kako bi se došlo do zarade.

  "Gotovo da i nema kvalitetnih, sertifikovanih, sadnica kojima se podižu novi malinjaci. Proizvođači iz proizvodnih zasada vade izdanke i tako ih prodaju. Ljudi bi rado kupili sertifikovan sadni materijal, ali sadnica nema. Čak se dešava da proizvođači koji iskrčuju zasad angažuju radnu snagu za isecanje guka i takve izdanke prodaju kao sadnice. Čak se dešava da ljudi koji su iskrčili zasad ponovo podižu zasad na istoj parceli. Neminovno je da se bolest opet proširi. Nakon iskrčenog zasada bolest napada čak i koren šećerne repe, kao voće koje se tu zasadi. Dobro bi bilo da parcela nekoliko godina bude 'slobodna' od biljaka koje bakterija napada", kaže Katarina Radonić.

                              Iskustvo iz Kule

  Vasilije Ćurčin, koji se pretežno bavi ratarstvom, "ortački" je podigao hektar maline. Zemljište je u jesen 2014. dobro pripremio i nađubrio sa 20 tona stajnjaka. Kupio je 5.600 "sadnica" dvorode maline, koje je platio 50 centi po komadu.

Te 2014. godine u novembru malinu je zasadio, a s proleća postavio i sistem za navodnjavanje "kap po kap" koji je platio 1.000 evra. U proleće 2015. svaka druga ili treća sadnica nije započela vegetaciju, a do kraja godine se osušilo njih 60%. Na kraju je "na mišiće" povratio novac kojim je platio zaražene izdanke.

                             Prepoznati simtome

  Kada bolest nastupi - već je kasno. Prepoznaćete je po gukama na korenu. Guke su različite veličine. One se pojavljuju početkom vegetacije i sprečavaju cirkulaciju vode i hranljivih materija između izdanaka i korena.

Izdanci maline prvo zaostaju u porastu, i vrlo često se suše. Biljke ostaju kržljave, list je žut, obod lista je braon boje, a izdanci se lako čupaju iz zemlje.

                             Preventiva

  Kao logična preporuka nameće se sledeće: nove malinjake isključivo bi trebalo podizati zdravim sadnim materijalom. Ako je potrebno, bolje je sačekati i nekoliko godina dok se do tog sadnog materijala dođe.

Za suzbijanje raka maline najefikasnije su preventivne mere, koje se sastoje u izboru zdravog sadnog materijala i sadnje maline na nezaraženom zemljištu.

Autor: Đorđe Simonović

Izvor: agroklub.rs

Plantaza voca - Jevtovici Paramun...Kosjeric

Izvor: Youtube, Foto TREF

Заштита малине - Весна Јанковић дипл.инг.

  На подручју Колубарског округа малина је једна од доминантних воћних врста. Површина под  којом се гаји малина је 1350 ха. Гаје се стандарне сорте; водећа сорта је и даље Willamette, присутан је Meeker, Tulamin  али све више се саде ремонтантне  сорте као што су Polka, Polana.Малина је осетљива биљка, захтевна у погледу избора  терена, земљишта; напада је и велики број штетних организама.

 Заштита малине почиње у фенофази ,,бубрења – пуцања пупољака, ( након везивања). Овим третманом се сузбијају проузоковачи  болести сушења изданака  малине и штеточине; зимска јаја лисних вашију, презимљавајуће форме ериофидних гриња препаратима на бази бакра уз додатак минералног уља.

 Заштита се наставља почетком листања - бакарним препарати уз додатак инсектицида на бази а.м.бифентрина. У овој фази  за ериофидне гриње може се користити  препарат на бази а.м. абемектина. 

 У фенофази - бочни изданци дужине 10-15 цм за сузбијање болести сушења изданака предлажу се  препарати на бази а.м.манкозеб-а или а.м.метирама; а за сузбијање штеточина као што су малинина мушица или цветојед препарати на бази а.м.абемектина.

 Непосредно пред цветање малине потребно је применити третман препаратом на бази a.m.азоксистробина за сузбијање болести сушења изданака малине.

  У фенофази од почетка цветања до пуног цветања сузбија се сива трулеж плодова малине неким од следећих препарата a.m.iprodion, a.m.pirimetanil, a.m. boskalid+piraklostrobin.У зависности од услова током вегетационе сезоне третмани за трулеж се могу поновити али се мора водити рачуна о  избору препарата (каренци).

  После бербе и уклањања изданака обавезно је урадити третман у засадима малине препаратима  на бази a.m.азоксистробина  уз додатак препарата на бази а.м.абемектина.

  Обавезан третман је и јесење плаво прскање бакарним препаратима.

 За сузбијање корова у малињацима предлаже се: пре  кретања вегетације за сузбијање једногодишњих травних и широколисних корова препарат на бази а.м.пендиметалин Када су корови у фази интезивног пораста од формирања младара па до краја вегетације малине третирањем у траке уз употребу заношења ( анти драфт) за сузбијање једногодишњих и вишегодишњих травних и широколисних корова препарат на бази  а.м.глуфосинат –амонијум. 

Аутор: Весна Јанковић дипл.инг.

Извор: Psss.rs 

Pravilno mešanje pesticida-Ljiljana Jeremić

 Pre primene pesticida je potrebno ukazati poljoprivrednim proizvođačima na pravilno mešanje pesticida. Postoji potreba  primene odjednom više pesticida jer se sa takvim tretmanom suzbija više štetnih organizama.

                                                                                                                                                           

 Obavezno pre primene pesticida pročitati  deklaraciju i uputstvo za primenu pesticida.U uputstvu je označeno za svaki pesticid sa kojim pesticidima se ne sme mešati. Zakonom je regulisano  da  je obavezno  pridržavanje  ovih uputstava. Ako u uputstvu ne piše sa kojim se pesticidima ne sme mešati dati pesticid  potrebno je uraditi test kompatibilnosti.

  Test  se obavlja na sledeći način:

  Napuni se staklena tegla do polovine vodom. Potom se doda ista količina preparata koje planiramo da pomešamo,jedan po jedan,prvo se dodaje čvrta pa tečna komponenta. Teglu treba protresti i ostaviti da odstoji 10-15 minuta. Ako je došlo do bilo kakve fizičke promene kao što je nap. odvajanje slojeva,taloženje,zagrevanje,preterano penušanje preparati nisu kompatiblni i ne smeju se koristi zajedno.

           Način na koji se obavlja mešanje pesticida je sledeći:

  Napuni se rezervoar do 1/4 vodom ili drugim nosačem

Pre dodavanja preparata u rezervoar obavezno ih  izmešati sa malo vode (ili drugog nosača)

Dodavanje preparata se obavlja po sledećem redosledu:

-Prvo staviti čvrste formulacije-WF,DF,WDG;

-Tečne formulacije-SC,SL;

-Praškaste formulacije-S,SP;

-Ađuvanti;

-Koncentrati za emulziju-EC

Nakon dodavanja preparat dodati ostatak vode ili drugog nosača

Obaviti mešanje u rezervoaru i u toku tretiranja stalno obavljati mešanje pripremljenog rastvora.

Prilikom pripreme rastvora potrebno je da poljoprivredni proizvođači koriste propisanu zaštitnu opremu: rukavice, zaštitno odelo, masku kao i prilikom aplikacije preparata.

Autor: Ljiljana Jeremić dipl.ing.

Izvor: Psss.rs 

Đubrenje malinjaka

  Prilikom podizanja zasada maline mora se imati u vidu da su za ovu vrstu voća najpogodnija duboka, propustljiva, plodna slabo kisela zemljišta (pH od 5,5 do 6,5)sa visokim sadržajem humusa. 

  

  Odluka o zasnivanju i meliorativnoj pripremi zemljišta za jedan ovakav zasad, donosi se na osnovu rezultata hemijske analize pri kontroli plodnosti zemljišta izabrane parcele. Ukoliko zemljište nije dovoljno obezbeđeno humusom i važnijim hranljivim elementima (što je u većini slučajeva pri zasnivanju zasada), pred duboku obradu potrebno je rasturiti potrebnu količinu mineralnih đubriva i organskih đubriva. 

  Zavisno od dubine oranja, ova đubriva se rasturaju odmah pred duboku obradu, ili se druga , neiskorišćena količina, iznosi na parcelu posle duboke obrade. Za  meliorativno đubrenje neophodno je 30-50 t / ha dobro zgorelog goveđeg ili ovčijeg stajnjaka i 700-800 kg/ha kompleksnog mineralnog NPK đubriva ( najčešće formulacije 8:16:24). Takođe, ukoliko hemijska analiza zemljišta pokaže pH vrednost ispod dozvoljenog minimuma (a optimalno je 5,5-6,5 ), zajedno sa humizacijom potrebno je uraditi i kalcifikaciju zemljišta- unošenjem materijala sa višim sadržajem kreča u količini 1000-1500 kg / ha. Ukoliko je pri pripremi zemljišta korišćena polovina predviđenih normi NPK đubriva, onda bi pri sadnji trebalo dodati preostalu potrebnu količinu   tj 300-400 kg / ha , ili 25-30 g po sadnici. Sa potpunim meliorativnim đubrenjem na početku zasnivanja. Preporučljivo je u tom slučaju đubrenje obavljati samo azotnim đubrivima i to u tri navrata:  1.prihranjivanje azotom kada izbiju mladi izdanci; 2.kada isti dostignu oko 30 cm; i 3. kada izdanci dostignu oko 60 cm. 

  Prihranjivanje sa obavlja rasturanjem đubriva duž redova u širini 70-80 cm, i to upotrebom 80-100 kg / ha KAN –a  , ili , izuzetno upotrebom oko 50 kg/ha UREE- kao fiziološki kiselog đubriva, i to samo na onim zemljištima čije pH vrednosti preko 6. 

                                       Đubrenje zasada maline u rodu

  Obzirom da je malina od svih jagodastih vrsta voća najveći potrošač hranljivih elemenata iz zemljišta, za njeno uspešno gajenje i profitabilno plodonošenje neophodne su velike količine organske mase u zemljištu, odnosno velike količine hranljivih elemenata za obnovu žbunova, sazrevanje obilje roda na starim žbunovima i razvoj velikog broja novih izdanaka.

   Malina u rodu najviše koristi kalijum, zatim azot pa fosfor. Prema nekom ispitivanjima za optimalnu ishranu maline neophodno je  50-70 kg/ha azota; 100-150 kg/ha P2O5 i 150-200 kg/ha K2O. Proizvođači u svojim malinjacima često prekomerno dodaju azot, što se manifestuje kroz preterano bujan porast izdanaka, neblagovremeno odrvenjavanje pred zimu, slabije diferenciranje cvetnih pupoljaka, veću osetljivost na mrazeve, bolesti i dr.

   Prema načinu primene i vrsti đubriva, đubrenje rodnih zasada može se izvoditi kroz osnovno, prihranjivanje i đubrenje folijarnim đubrivima. Osnovno đubrenje izvodi se u kasnu jesen ili rano u proleće pre kretanja vegetacije. Za ovu namenu trebalo bi svake godine upotrebiti 15-20 t/ha zgorelog stajnjaka i kompleksnog mineralnog đubriva NPK i to u količini 500-1000 kg/ha, zavisno od plodnosti zemljišta, rasturenog stajnjaka i samog sistema gajenja. Obe vrste đubriva trebalo bi rasturati zajedno, pred jesenju ili prolećnu dublju obradu duž redova, širine oko 1 m.

  Prihranjivanje se obavlja azotnim đubrivima i to , obično, u tri navrata: prvo u proleće- pred kretanje vegetacije; drugo početkom cvetanja i treće pred početak berbe. Ukupne količine azotnih đubriva u ova tri roka trebalo bi da iznose 300-400 kg/ha.Folijarnim, kao dopunskim đubrenjem može se brzo delovati tokom vegetacije na povećanju makro, kao i potrebnih mikroelemenata. Malinari ga obično izvode u dva ili tri navrata- istovremeno sa tretiranjem zasada protiv bolesti i štetočina.

Autor: Tonić Dejan, pss Prokuplje

Izvor: psss.rs 

Azot u ishrani maline

  Azot povećava bujnost izdanaka, a u isto vreme i povećava potrebu maline za kalijumom naročito od cvetanja do berbe.  Jače đubrenje azotom daje mekane plodove koji su slabo transportabilni i podložni lakom kvarenju.

  Pri normiranju količine azotnih đubriva za prihranjivanje mora se imati u vidu da prevelike količine azota u kišnim godinama mogu izazvati mnoge negativne posledice, kao što su: pojačano truljenje plodova, manji sadržaj šećera i kiselina, nedovoljnu čvrstinu i sl.

  Slab vegetativni porast je najuočljiviji simptom nedostatka azota. Simptomi nedostatka ispoljeni svetložutom bojom lista prvo se javljaju na donjim, starijim listovima na mladaru, što je uslovljeno premeštanjem azota iz starijeg u mlađe lišće u uslovima nedovoljne ishrane azotom. Ukoliko listovi počnu, u toku vegetacije, da ranije otpadaju i to je znak da je izražen nedostatak azota.

  Posledice viška azota lako se uočavaju kroz preteranu bujnost. Listovi su krupni i tamnozelene boje. Vegetativni rast se produžava do kasne jeseni, pa vrhovi letorasta ostaju nedozreli i lako izmrzavaju.

 Višak azota u ishrani nepovoljno se odražava i na rodnost. Preterana ishrana azotom ima za posledicu slabu diferencijaciju generativnih pupoljaka i smanjenje rodnosti, i kasnije sazrevanje plodova.

Izvor: vocnesadnice.net

Autor :Mirjana Ostojić, dipl. inž.