Višegodišnji
uskolisni i širokolisni korovi kao što su palamide (Cirsium arvense), divlji
sirak (Sorghum halepense), poponca (Convolvulus arvensis), pirevine (Agropyrum
repens) i ostali veoma su česti korovi naših njiva.
Neophodno je isprovocirati nicanje korova, putem ljuštenja strništa ili
tanjiranja i sačekati da korovi niknu u
što većem broju. Sada je idealno vreme
za suzbijanje korova jer imamo padavine koje će isprovocirati bolje nicanje
korova i bolje usvajanje herbicida jer je poželjno kretanje sokova kroz biljku
da bi se herbicid bolje usvojio.
Kada korovi
budu u fazi intetzivnog porasta, poželjno je uraditi tretiranje neselektivnim
(totalnim) herbicidima na bazi glifosata u količini 3 do 10 l/ha, u zavisnosti
od vrste korova. Na tržištu ima veliki broj preparata na bazi glifosata.
Proizvođači mogu primeniti neki od preparata: Glifosav-480, Glifol, Glitotal,
Agroglifosat, Pirokor, Bingo-480, Clinic, Cosmic-36, Glifomark, Roundap, Boom efekt i drugi .
Ako se na strništu pojavi samo
divlji sirak preparati se mogu upotrebiti u količini od 4-5 l/ha. Ako na
strništu pored divljeg sirka ima i pirevine, palamide i poponca količina treba
da bude veća do 8 l/ha. Preporučena količina vode je kao i kod ostalih
herbicida koji se primenjuju folijarno 200-400 l/ha.
Tretiranu
površinu strništa ne treba obrađivati 15 do 20 dana posle primene kako bi se
herbicid što bolje transportovao preko lista do korena i rizoma. Tretiranje bi
trebalo izvoditi u večernjim časovima, kada je temperatura vazduha u opadanju.
U tom periodu biljke otvaraju svoje stome i intenzivnije usvajaju aktivne materije. Ove herbicide
treba primeniti kada je vreme mirno, bez vetra jer su oni neselektivni i
uništavaju svaku biljku sa kojom dođu u kontakt.
Suzbijanje
korova na strništu se preporučuje umesto česte pojave spaljivanja žetvenih
ostataka što nanosi velike štete sa dugotrajnim posledicama. Spaljivanjem
žetvenih ostataka gube se značajne količine organske materije. Spaljivanjem
žetvenih ostataka se zagađuje atmosfera a takođe i uništavaju neki korisni mikroorganizmi
u zemljištu. Ne treba zanemariti ni opasnost od izbijanja požara.
Herbicidi
primenjeni na strništu deluju samo preko lista i zelenih biljnih delova ne
ostavljajući herbicidne ostatke u zemljištu, tako da se na tako tretiranoj
parceli mogu sejati usevi bez ograničenja. Suzbijanjem korova na strništu
smanjuje se brojnost korova za naredni usev, koji obično bude neka okopavina.
Zahvaljujući ovoj meri u proleće naredne godine problem korova se često može
rešiti samo jednim tretmanom nekim
zemljišnim herbicidom.
Na
tretiranim površinama zabranjena je ispaša stoke, kao i upotreba osušene biljne
mase za ishranu.
Autor: Gordana Cvetković spec.ing.polj.
Izvor: Psss.rs