Postizanje
visokih i stablinih prinosa u biljnoj proizvodnji u velikoj meri zavisi od
upotrebe pesticida. Pesticidi kao sintetisana jedinjenja različitog su
hemijskog sastava, toksikoloških osobina, perzistentnosti i potencijalni su
zagađivači životne sredine. U toku razgradnje odnosno trensformacije pesticida
nastaju međuprodukti koji su često perzistentniji od polaznih jedinjenja,
ostaju duže godina u zemljištu, što može da ima veliki štetni uticaj na biljke
u plodoredu.
Ostaci
pesticida se lancima ishrane mogu naći u hrani, što predstavlja opasnost po
zdravlje ljudi i životinja. Pesticidi mogu biti toksični i za korisne organizme
kao što su pčele, ribe, ptice i dr. Usled intenzivne primene pesticida dolazi
do razvoja rezistentnosti kod organizama koji se suzbijaju.
Alternativni
način borbe protiv bolesti, štetočina i korova mogu biti biološke mere odnosno
biopesticidi.
Biopesticidi
se zasnivaju na korišćenju korisnih mikroorganizama ili produkata njihovog
metabolizma koji su alternativa za sintetička jedinjenja. Mikoorganizmi kao
produkte svog organizma stvaraju toksine, kristale, spore, antibiotike kojima
štite biljke delujući antagonistički na prouzrokovače bolesti, štetne insekte,
nematode i korove a ekološki su bezbedni i bezopasni za ljude.
Korisni
mikrooorganizmi produkuju vitamine, enzime i biljne hormone kojima deluju na
imuni sistem biljka, povećavajući njihovu otpornost. Podela biopesticida
obavljena je prema vrsti organizma koje suzbijaju na bioinsekticide, biofungicide,
bioherbicide i sl.
Autor: Božanić
Monika, dipl.ing.polj.
Izvor: Psss.rs