Gajenje maline u Srbiji predstavlja veoma važnu i profitabilnu delatnost. Jedan od najvažnijih činilaca koji utiče na isplativost gajenja ove voćne vrste je oboljenje kestenjasta pegavost maline. Rasprostranjena je u svim rejonima gajenja maline. Nastaje kao posledica infekcije gljive Didymella applanata. Štete od ove bolesti se nekako olako prihvataju i čini se da se ne troši dovoljno energije za suzbijanje ove pojave.
Zbog šteta
koje prouzrokuje na malini neophodno je redovno suzbijanje ovog patogena. Za
uspešno suzbijanje kestenjaste pegavosti maline potreban je kompleks mera:
agrotehničke, mehaničke i hemijske.
Agrotehničke mere podrazumevaju pravilan izbor terena i gustinu sadnje, zdrav sadni materijal,
redovno suzbijanje korova, smanjenu upotrebu azotnih ćubriva… Neke od ovih mera
su kod već podignutih zasada isključene kao mogućnost, ali kada se podiže nov
zasad na njih treba obratiti pažnju.
Prilikom
podizanja malinjaka treba birati ocedite terene i redove postavljati u pravcu
duvanja dominantnih vetrova radi boljeg
provetravanja zasada. Odgovarajućom gustinom sadnje omogućava se bolji protok vazduha i apsorpcija sunčevih zraka
čime se umanjuje mogućnost pojave oboljenja.
Redovnim suzbijanjem korova
smanjuje se vlažnost oko osnove izdanaka što takođe doprinosi smanjenju pojave
oboljenja. S obzirom da se oboljenje intezivnije javlja u bujnijim zasadima,
potrebno je smanjiti upotrebu đubriva, naročito azotnih. Uklanjanje
prvoizniklih izdanaka je takođe veoma značajna mera suzbijanja , jer lišće na
novim izdancima ostaje duže otporno, nego lišće na izdancima koji su prvo
nikli. Uklanjanje izdanaka treba vršiti kada oni dostignu visinu oko 15cm, jer
ako prerastu zagušiće donji deo rodnih izdanaka, pri čemu dolazi do povećanja vlage i ostvarivanja povoljnih
uslova za nastanak bolesti.
Preventivne, agrotehničke i mehaničke mere imaju veliki značaj, ali primena
fungicida predstavlja neizostavnu i najvažniju meru u suzbijanju ovog
oboljenja. Primena odgovarajućih fungicida je dominantan način suzbijanja ovog
patogena, ali sa određenim problemima. Najveći problem je ograničena primene fungicida u periodu cvetanja i tokom berbe, (taj period
može trajati i do 60 dana) kao i ostaci pesticida u plodovima. Kao problem u
hemijskoj zaštiti maline je i mali broj fungicida registrovanih za zaštitu
maline od ovog patogena.
U Srbiji je za suzbijanje D. applanata registrovano
samo četiri aktivne materije: Cu-hidroksid. Cu-oksihlorid, azoksistobi i
tebukonazol. Primena hemijskih sredstava za zaštitu maline od ovog patogena je
samo jedna od mera i bez primene ostalih, agrotehničkih i mehaničkih mera,
potpuni efekat će izostati.
Autor: Vesna
Nišavić Veljković, dipl.ing.
Izvor: Psss.rs