Азот
повећава бујност изданака, а у исто време и повећава потребу малине за
калијумом нарочито од цветања до бербе.
Јаче ђубрење азотом даје мекане плодове који су слабо транспортабилни и
подложни лаком кварењу.
При
нормирању количине азотних ђубрива за прихрањивање мора се имати у виду да
превелике количине азота у кишним годинама могу изазвати многе негативне последице,
као што су: појачано труљење плодова, мањи садржај шећера и киселина, недовољну
чврстину и сл.
Слаб
вегетативни пораст је најуочљивији симптом недостатка азота.
Симптоми
недостатка испољени светложутом бојом листа прво се јављају на доњим, старијим
листовима на младару, што је условљено премештањем азота из старијег у млађе
лишће у условима недовољне исхране азотом. Уколико листови почну, у току
вегетације, да раније отпадају и то је знак да је изражен недостатак азота.
Последице
вишка азота лако се уочавају кроз претерану бујност. Листови су крупни и
тамнозелене боје. Вегетативни раст се продужава до касне јесени, па врхови
летораста остају недозрели и лако измрзавају.
Вишак азота
у исхрани неповољно се одражава и на родност. Претерана исхрана азотом има за
последицу слабу диференцијацију генеративних пупољака и смањење родности, и
касније сазревање плодова.
Аутор: Мирјана
Остојић, дипл. инж.
Извор: Psss.rs